ЖЕРА БЕСАН КАО РИС: Ово није естрада, ово је катастрофа, повраћа ми се свака 2 минута! (ВИДЕО)

Дражен Жерић Жера / Извор: Фото: Промо

- "Парни ваљак" гура држава... Горан Каран је фолирант... Кад Бајага објави албум, одвратно ми је што то не чујем у Загребу на радију... Свашта је, апсолутно без длаке на језику, испричао фронтмен "Црвене јабуке" за Србија Данас.

"Црвена јабука" ће одржати традиционални београдски концерт 25. новембра у Сава центру - тамо где се чланови бенда најбоље сналазе, осећају и остварују најприснији контакт са бројном публиком. Тим поводом попричали смо са увек директним, отвореним фронтменом Драженом Жерићем Жером.

Дражен Жерић Жера / Извор: Фото: Промо

Карактеристично за наступе популарног бенда, из године у годину, је то што публика поскаче са столица већ на првој, евентуално другој песми, и онда луда журка траје бар три сата...

- Покушаћемо, као и увек, да направимо мало другачији концерт - најављује за почетак разговора Жера. - Биће база песама које увек могу да чују, али и оне које убацимо на сваких десет година. Песме које су хитови за велике фанове "Јабуке". Има неку тежину тај Сава центар, мада је губи временом јер свако живи ту пева...

То је, чини се, судбина многих концертних простора на територији некадашње Југославије?

- "Лисински" у Загребу је, такође, рецимо, доживео свашта.

Да не помињемо концерт старлете која је постала певачица? (смех)

- Ух, постала је она и књижевница (алузије на Нивес Целзијус, прим. М. Ћ.)

На концерту ћете и промовисати нови, дупли албум који има чак 25 песама?

- Није то била нека специјална идеја. Снимала се плоча, ишли смо песму по песму и стигли до 25. По правилу, као, а ја мрзим правила, поготово у музици, на плочи треба да буде 12, 13, евентуално 15 песама. Онда, ако их направиш 18, те три које су исто заслужиле да уђу никад не буду снимљене.

Таква прича је многима необична сад кад, генерално, многи извођачи уопште одустају од албума и враћају се сингловима?

- То раде из других разлога. Немају песме. Код нас сви фолирају свакога, а већина сами себе. Лепо је имати сингл, али лепо је имати и плочу, ако имаш песме за плочу. Ту је квака. Сви се баве свачим осим песмама. Баве се насловним страницама, а нигде песме нема. Оно што је најпотребније - тог нема.

Публици обећавате, већ по традицији, у Сава центру још један спектакл од бар три сата. Да ли су, како пролазе године, захтевније физичке припреме за такво вече?

- Нису. Није једноставно, али све је ствар да ли то волиш да радиш. Ако имаш љубав према томе, није тешко. Да ми неко каже "Ради нешто друго три сата, читај књигу", ја не бих издржао.

Горан Каран је, рецимо, упражњавао физичке припреме пред важне концерте?

- То је један од тих фолираната. Какве физичке припреме, није то копање аутопута.

Много сте дуета снимили за све ове године. Ако претпоставимо да вам је омиљени "Некако с' прољећа" са Кемалом Монтеном, да ли можете да издвојите још неки који Вам је срцу драг посебно?

- Песма са Лошом "Бијели Божић". Има са њим још један, "Љубав је јака". Документ једног времена осамдесетих, периода новог примитивизма, пребацили смо у деведесете. То се не слуша толико, знамо шта се сад слуша, али мени је битно да је остало забележено. Нема више ни живих критичара, оних који раде активно. Пола су мртви, а пола се више не баве тиме. Нема "Џубокса", нема Пере Луковића, Главана...

Озбиљног рецензирања албума скоро да више нема...

- Раније, ако те "Џубокс" попљује, нема те на мапи више. Можеш да имаш не знам какве хитове... Данас је то све постало толико јефтино, да избегавам да ме зову делом естраде. Ово ни није естрада, ово је катастрофа.

Кад смо код дуета, недавно сте снимили са "Мејашима", врло популарним тамбурашким поп бендом у Хрватској, песму "Ноћима, данима" која "хвата" на прво слушање...

- Они су клинци, ја њих волим. Неоптерећени, уживају у свирању. Тамбураши који носе старке. Откачени, фини млади момци. Пуни су енергије, љубави, живота.

Штета је да њихова "Зорица", хит од скоро 13 милиона прегледа на Јутјубу, још увек није "прошла" у Србији...

- Биће нам гости у Сава центру, па ћемо "Зорицу" заједно да певамо. Верујем да је та песма заслужила да буде хит и у Србији.

Приметан је тренд у Хрватској да се тамбурашка музика, последњих година, све чешће спаја са попом, роком... Такав спој изнедрио је доста хитова?

- Јесте, само су претерали. Има превише тога. Раде јефтине аранжмане. Друго је, што ти кажеш, када тај спој има неки квалитет, али тога има као врабаца у житу.

Када већ повлачимо паралеле између Хрватске и Србије... Прошли пут смо се, Жеро, видели пролетос, на поприлично гламурозној свечаности у Цроатиа Рецордсу у Загребу, која је окупила крем не само хрватске поп-рок сцене. Делује ми, гледајући, наравно, са стране, да се у Хрватској, без обзира на постојање свега и свачега, квалитетан поп-рок, ипак, још увек одржава као мејнстрим? Постоје релевантне топ листе, постоји одјек кад, рецимо, великани попут "Парног ваљка" сниме нов албум. У Србији, са друге стране, на пример, Бајага објави веома добар албум "Даљина, дим и прашина", један од најбољих у каријери, али то ни изблиза не одјекне онако како би требало...

- Донекле си у праву, ниси баш потпуно (смех). Кад изда Бајага плочу, ја хоћу да је чујем у Загребу. Ретко чујем Бајагу на радију. То је толико одвратно, да не могу да ти опишем. Такве ствари доводе до циркуса који имамо на естради. Свако пева, можеш да чујеш све и свашта, повраћа ми се свака два минута. "Ваљак" гура држава. Лако је бити "Ваљак" у Загребу, буди "Ваљак" негде другде.

Набрајамо великане, свима знане, а имали неко млађи ко вам је, у последње време, привукао пажњу? С.А.Р.С. ових дана, управо, прави чудо у Загребу са два велика Дома спортова, мада, додуше, ни они нису више "јуниори"...

- Мени је драго што постоје они, па "Дубиоза колектив"... То је једна сцена. Не знам колико ће то друго трајати, зависи какви ће њихови даљи правци бити. Такав је сад тренд тематике у песмама, свирке. Ја сам увек за корене - зној, крв и рокенрол. То ће једино дуго да траје - све остало буде па прође.