"KAD SE RODIMO, SVI DOBIJEMO NA POKLON ŽIVOT, A TO ZNAČI VREME KOJE TREBA ISKORISTITI" Srpski umetnik iz Finske o životu u Skandinaviji i umetničkom pozivu (FOTO)
"Vreme nikad ne staje, ali jedan vremenski period koji se zove život kod svakog od nas ima početak i kraj i to se vidi ovde na izložbi", ističe Srba Lukić
Redakcija portala Srbija Danas.com imala je zadovoljstvo i čast da razgovara sa poznatim umetnikom srpskog porekla koji već 40 godina živi, plodonosno stvara i radi u Finskoj, a čiji su radovi i stvaralaštvo dobro poznati i van granica Srbije i Finske.
HARUKI MURAKAMI PREPORUČIO SVOJIH 5 OMILJENIH KNJIGA - zbog jednog romana je odlučio da postane PISAC
Humanitarna izložba za stipendije najtalentovanijim mladim muzičarima
Otvoren legat književnika i agronoma Dobrila Nenadića u Arilju
Sreli smo se sa njim u beogradskoj Galeriji Singidunum i imali priliku da saznamo mnogo toga o umetnosti, industrijskom dizajnu i keramici, životu u Finskoj, pojmu vremena i prolaznosti života, kako je to biti Srbin i živeti u jednoj skandinavskoj zemlji znajući da su u pitanju u dobroj meri različiti pogledi na život tamo od onih kakvi su kod nas u Srbiji ili na Balkanu, ali gde ipak postoje i neke sličnosti i podudarnosti.
Sagovornik portala SrbijaDanas.com bio je Srba Lukić, umetnik, industrijski dizajner koji se posebno specijalizovao za oblast keramike, čovek koji je kao student radi specijalizacije, otišao u Finsku i koji je dobro upoznao tamošnje prilike za četiri decenije suživota sa finskim narodom.
U Beogradu je u toku njegova samostalna izložba “Vreme” koja je otvorena za posetioce 23. maja i trajaće do 3. juna u Galeriji Singidunum u Knez Mihajlovoj ulici. Razgovor sa njim vam prenosimo u celosti.
- Dosta dugo sam gore (Finska) i dobro sam upoznat sa statusom umetnika u Finskoj, jer sam i sam umetnik gore i član Udruženja umetnika Finske. I pored toga što je Finska zemlja sa visokim standardom mogu da kažem da ima puno sličnosti između Finske i Srbije, naročito kada govorimo o tim nekim i pozitivnim i negativnim stvarima sa kojima se umetnici i ovde i tamo susreću. Ima mnogo dobrih stvari tamo, kao što ima i ovde kod nas, a ima i onih lošijih kojih ima i gore. Sticajem okolnosti sam slobodan umetnik gore već toliko godina i kao slobodni umetnik vrlo teško opstajem. U Finskoj mnogi umetnici poput mene rade i neki drugi posao da bi izdržali finansijski, da bi opstali i da bi mogli da rade to što hoće da rade, te svoje umetničke eksponate ili umetnička dela. To je otprilike ta osnovna zajednička slika i prilika tamo i ovde. Koliko sam shvatio, ovde moje kolege isto tako rade razne dodatne poslove da bi mogli da se bave umetnošću. Vrlo je mali broj onih koji žive samo od umetnosti.
- Završio sam Akademiju primenjenih umetnosti ovde u Beogradu i to na odseku za industrijski dizajn, pa su mi i keramika i staklo bili osnovni materijali. Dakle, Odsek za keramiku i staklo industrijskog dizajna. Već tada sam se opredelio za glinu, jer volim taj materijal, to je prirodni materijal. To je nešto na čemu se cela ova zemljina kugla bazira i to je neverovatan materijal koji daje mnogo više nego što bi ikad mogao da očekujem. Od početka kada sam se sa glinom upoznao uvek bi me pozitivno iznenadila i inspirisala me da radim umetničke predmete od nje. Ono što je ovde na izložbi predstavljeno za posetioce, to su unikati koje sam radio ovde u Beogradu u ateljeu moje koleginice i prijateljice Stele Rakinić Colić. To su novi, potpuno novi eksponati rađeni za ovu izložbu na temu „Vreme“. Sam naziv izložbe jeste „Vreme“.
- Sve moje izložbe do sada, a bilo ih je mnogo, skoro sve izložbe su imale isti naziv „Vreme“. Na finskom jeziku „Aika“, a na engleskom „Time“. Uvek sam se bavio vremenom, jer sam još davno kao student shvatio da mi možemo da utičemo na mnogo stvari, ali ne možemo da utičemo na vreme. Vreme ne možemo nikako da promenimo, vreme ne možemo da zaustavimo, sa vremenom se nije igrati, jednostavno ono uvek pobedi i prođe. Svi smo mi rođeni na istoj crti, istoj liniji. Kad se rodimo, svi dobijemo kao poklon život, a to znači vreme. Kako ćemo taj život iskoristiti, kako ćemo to vreme iskoristiti zavisi od svakog od nas pojedinačno. To me jako inspiriše, gledam svoj život i život mojih najbližih i manje bliskih, poznatih i nepoznatih. Gledam kako ovaj svet živi, kako prolazi vreme na ovoj zemaljskoj kugli i sve to gledam kroz neko vreme. To vreme je i istorija, to vreme je i sadašnjost, današnjica, to vreme je i budućnost. Na osnovu tog vremena možemo da donesemo puno zaključaka da bi mogli da planiramo budućnost. Tu dolazi vrlo veliki problem koji se zove vreme, da li ćemo u tome uspeti, da li ćemo imati vremena da ostvarimo što planiramo. To neko vreme je vrlo čudan pojam i ono me jako inspiriše kao što sam rekao. Ovde na izložbi se mogu videti eksponati koji predstavljaju jedan ciklus, od rođenja do smrti, od početka vremena do kraja vremena. Vreme nikad ne staje, ali jedan vremenski period koji se zove život kod svakog od nas ima početak i kraj i to se vidi ovde na izložbi.
- Sticajem okolnosti kada sam na prethodnoj izložbi koju sam imao u Finskoj, kada sam radio te eksponate za tamošnju izložbu, hteo sam da napravim neke nove stvari, iako su sve unikati, da budu umnoženi, a da budu i vešto urađeni. Onda sam preko sitoštampe mogao to da ostvarim. Radio sam sitoštampu preko koje sam to multiplirao u više primeraka i to sam primenio na keramici, a neke od radova koji su bili vrlo interesantni u tom nekom koloritu sitoštampe, pre nego što su bili lakirani za keramiku, ja sam ih ostavio da tako ostanu kao otisak sitoštampe i oni su tu zato što su vezani za proces stvaranja eksponata prikazanih ovde u galeriji.
- U Srbiji sam kad god mogu. Trudim se da dođem svake godine, jer Srbija je moja domovina i nešto što ja volim iznad svega iako sam veoma dugo gore u Finskoj, a gore kao Srbin u Skandinaviji, u Finskoj predstavljam Srbiju na svakom koraku i sve moje izložbe i sve što radim gore je sa, a to se vidi i u mojim govorima da sam iz Srbije, što je za mene, a nadam se da to i vi vidite koji ste u Srbiji, vrlo bitno da se Srbija predstavi na lep način u svetu. Zato sam nekako spreman da ostanem i budem u Finskoj, da predstavljam Srbiju na jedan lep način.
- Finci su znali o Srbiji vrlo malo dok nisu počeli ratovi devedesetih u Jugoslaviji i raspad Jugoslavije. Posle toga je uglavnom bilo negativnih priča. Imao sam dosta i problema gore zbog toga. Nisam krio da sam iz Srbije, da sam Srbin, ali to se sve polako smirilo. Mada i danas se sreće to da Srbija nije toliko popularna, jer gore ima dosta izbeglica sa Kosova koje na svaki način to pokušavaju da opovrgnu, tako da taj neki odnos prema Srbiji je malo bojažljiv i ne baš toliko otvoren kao što je prema nekim drugim balkanskim zemljama, kao na primer prema Hrvatskoj, Sloveniji, Bosni i Hercegovini koje su pod uticajem Evropske unije ili NATO-a koji je sada aktuelan. Ipak, ta istrajnost i dugi rad koji sam gore imao urodio je plodom na taj način što se ta okolina oko mene, a to nije mali broj ljudi, ima ih sigurno stotine i stotine, da ne kažem hiljade, jer ja sam gore vrlo aktivan i svi oni znaju da sam iz Srbije i da sam dobar čovek, da je Srbija dobra, ja to uvek kažem kad god mogu. To je jedan PR koji ja dobrovoljno radim kao Srbin i veoma mi je drago što to mogu da radim. Moja supruga, koja je Finkinja voli Srbiju i predstavlja je u naboljem svetlu na svakom koraku.
- Jeste, bio sam predsednik Finsko-srpskog društva, više nisam, jer se menjamo. Finsko-srpsko društvo je jedno mesto gde se mi Srbi i Finci koji vole Srbiju susrećemo i često proslavljamo svake godine tu godišnju proslavu i brojne druge događaje i dešavanja. Imamo Festival srpskog filma koji organizujemo kao društvo, tako neke manifestacije organizujemo redovno u okviru našeg okupljanja u društvu.
- Želeo bih da pozdravim sve čitaoce vašeg portala Srbija Danas i da ih pozovem da posete i pogledaju izložbu u Galeriji Singidunum, u Knez Mihajlovoj ulici 40. Izložba će trajati do trećeg juna. Moram da dodam i da je muziku specijalno rađenu za moju samostalnu izložbu komponovao kompozitor i muzički producent Filip Colić i ovom prilikom mu se zahvaljujem na tome.
Na izložbi „Vreme“ mogli smo da vidimo zidne reljefe od keramike „Mač“, „Kiša“, „Početak“; skulpture „Mir“, „Gral“, „Kraj vremena“; posude skulpture „Embrion“, „Život“ i još mnoge druge.
Posebnu pažnju nam je privukla skulptura „Gral“ koja svojom formom podseća na Sveti gral, odnosno poznati biblijski pehar - čašu za vino, a zapravo je njeno značenje u kontekstu izložbe stvaranje života, jer gral formom podseća i na ženski reproduktivni sistem, koji se oslanja na zemlju iz koje crpi snagu i energiju za stvaranje novog života. Poruka je jasna, od zemlje nastajemo i zemlji se vraćamo, a to je neizostavni proces tokom životnog ciklusa svakog od nas.
Tu je i skulptura „Kraj vremena“ na kojoj možemo videti žensku figuru koja plače nad grobom preminulog, što predstavlja jasnu simboliku kraja životnog ciklusa svake jedinke – trenutak smrti.
Srba Lukić je rođen u Beogradu 1957. godine. Završio je Akademiju primenjenih umetnosti u Beogradu 1981. godine na Odseku za industrijski dizajn, keramiku i staklo. Od 1982-1983. bio je na specijalizaciji u Finskoj, gde je i nastavio sa umetničkim radom. Imao je brojne samostalne i grupne izložbe u Finskoj, Srbiji i šire i član je brojnih umetničkih asocijacija i organizacija.