"КАД СЕ РОДИМО, СВИ ДОБИЈЕМО НА ПОКЛОН ЖИВОТ, А ТО ЗНАЧИ ВРЕМЕ КОЈЕ ТРЕБА ИСКОРИСТИТИ" Српски уметник из Финске о животу у Скандинавији и уметничком позиву (ФОТО)
"Време никад не стаје, али један временски период који се зове живот код сваког од нас има почетак и крај и то се види овде на изложби", истиче Срба Лукић
Редакција портала Србија Danas.com имала је задовољство и част да разговара са познатим уметником српског порекла који већ 40 година живи, плодоносно ствара и ради у Финској, а чији су радови и стваралаштво добро познати и ван граница Србије и Финске.
ХАРУКИ МУРАКАМИ ПРЕПОРУЧИО СВОЈИХ 5 ОМИЉЕНИХ КЊИГА - због једног романа је одлучио да постане ПИСАЦ
Хуманитарна изложба за стипендије најталентованијим младим музичарима
Отворен легат књижевника и агронома Добрила Ненадића у Ариљу
Срели смо се са њим у београдској Галерији Сингидунум и имали прилику да сазнамо много тога о уметности, индустријском дизајну и керамици, животу у Финској, појму времена и пролазности живота, како је то бити Србин и живети у једној скандинавској земљи знајући да су у питању у доброј мери различити погледи на живот тамо од оних какви су код нас у Србији или на Балкану, али где ипак постоје и неке сличности и подударности.
Саговорник портала SrbijaDanas.com био је Срба Лукић, уметник, индустријски дизајнер који се посебно специјализовао за област керамике, човек који је као студент ради специјализације, отишао у Финску и који је добро упознао тамошње прилике за четири деценије суживота са финским народом.
У Београду је у току његова самостална изложба “Време” која је отворена за посетиоце 23. маја и трајаће до 3. јуна у Галерији Сингидунум у Кнез Михајловој улици. Разговор са њим вам преносимо у целости.
- Доста дуго сам горе (Финска) и добро сам упознат са статусом уметника у Финској, јер сам и сам уметник горе и члан Удружења уметника Финске. И поред тога што је Финска земља са високим стандардом могу да кажем да има пуно сличности између Финске и Србије, нарочито када говоримо о тим неким и позитивним и негативним стварима са којима се уметници и овде и тамо сусрећу. Има много добрих ствари тамо, као што има и овде код нас, а има и оних лошијих којих има и горе. Стицајем околности сам слободан уметник горе већ толико година и као слободни уметник врло тешко опстајем. У Финској многи уметници попут мене раде и неки други посао да би издржали финансијски, да би опстали и да би могли да раде то што хоће да раде, те своје уметничке експонате или уметничка дела. То је отприлике та основна заједничка слика и прилика тамо и овде. Колико сам схватио, овде моје колеге исто тако раде разне додатне послове да би могли да се баве уметношћу. Врло је мали број оних који живе само од уметности.
- Завршио сам Академију примењених уметности овде у Београду и то на одсеку за индустријски дизајн, па су ми и керамика и стакло били основни материјали. Дакле, Одсек за керамику и стакло индустријског дизајна. Већ тада сам се определио за глину, јер волим тај материјал, то је природни материјал. То је нешто на чему се цела ова земљина кугла базира и то је невероватан материјал који даје много више него што би икад могао да очекујем. Од почетка када сам се са глином упознао увек би ме позитивно изненадила и инспирисала ме да радим уметничке предмете од ње. Оно што је овде на изложби представљено за посетиоце, то су уникати које сам радио овде у Београду у атељеу моје колегинице и пријатељице Стеле Ракинић Цолић. То су нови, потпуно нови експонати рађени за ову изложбу на тему „Време“. Сам назив изложбе јесте „Време“.
- Све моје изложбе до сада, а било их је много, скоро све изложбе су имале исти назив „Време“. На финском језику „Аика“, а на енглеском „Тиме“. Увек сам се бавио временом, јер сам још давно као студент схватио да ми можемо да утичемо на много ствари, али не можемо да утичемо на време. Време не можемо никако да променимо, време не можемо да зауставимо, са временом се није играти, једноставно оно увек победи и прође. Сви смо ми рођени на истој црти, истој линији. Кад се родимо, сви добијемо као поклон живот, а то значи време. Како ћемо тај живот искористити, како ћемо то време искористити зависи од сваког од нас појединачно. То ме јако инспирише, гледам свој живот и живот мојих најближих и мање блиских, познатих и непознатих. Гледам како овај свет живи, како пролази време на овој земаљској кугли и све то гледам кроз неко време. То време је и историја, то време је и садашњост, данашњица, то време је и будућност. На основу тог времена можемо да донесемо пуно закључака да би могли да планирамо будућност. Ту долази врло велики проблем који се зове време, да ли ћемо у томе успети, да ли ћемо имати времена да остваримо што планирамо. То неко време је врло чудан појам и оно ме јако инспирише као што сам рекао. Овде на изложби се могу видети експонати који представљају један циклус, од рођења до смрти, од почетка времена до краја времена. Време никад не стаје, али један временски период који се зове живот код сваког од нас има почетак и крај и то се види овде на изложби.
- Стицајем околности када сам на претходној изложби коју сам имао у Финској, када сам радио те експонате за тамошњу изложбу, хтео сам да направим неке нове ствари, иако су све уникати, да буду умножени, а да буду и вешто урађени. Онда сам преко ситоштампе могао то да остварим. Радио сам ситоштампу преко које сам то мултиплирао у више примерака и то сам применио на керамици, а неке од радова који су били врло интересантни у том неком колориту ситоштампе, пре него што су били лакирани за керамику, ја сам их оставио да тако остану као отисак ситоштампе и они су ту зато што су везани за процес стварања експоната приказаних овде у галерији.
- У Србији сам кад год могу. Трудим се да дођем сваке године, јер Србија је моја домовина и нешто што ја волим изнад свега иако сам веома дуго горе у Финској, а горе као Србин у Скандинавији, у Финској представљам Србију на сваком кораку и све моје изложбе и све што радим горе је са, а то се види и у мојим говорима да сам из Србије, што је за мене, а надам се да то и ви видите који сте у Србији, врло битно да се Србија представи на леп начин у свету. Зато сам некако спреман да останем и будем у Финској, да представљам Србију на један леп начин.
- Финци су знали о Србији врло мало док нису почели ратови деведесетих у Југославији и распад Југославије. После тога је углавном било негативних прича. Имао сам доста и проблема горе због тога. Нисам крио да сам из Србије, да сам Србин, али то се све полако смирило. Мада и данас се среће то да Србија није толико популарна, јер горе има доста избеглица са Косова које на сваки начин то покушавају да оповргну, тако да тај неки однос према Србији је мало бојажљив и не баш толико отворен као што је према неким другим балканским земљама, као на пример према Хрватској, Словенији, Босни и Херцеговини које су под утицајем Европске уније или НАТО-а који је сада актуелан. Ипак, та истрајност и дуги рад који сам горе имао уродио је плодом на тај начин што се та околина око мене, а то није мали број људи, има их сигурно стотине и стотине, да не кажем хиљаде, јер ја сам горе врло активан и сви они знају да сам из Србије и да сам добар човек, да је Србија добра, ја то увек кажем кад год могу. То је један ПР који ја добровољно радим као Србин и веома ми је драго што то могу да радим. Моја супруга, која је Финкиња воли Србију и представља је у набољем светлу на сваком кораку.
- Јесте, био сам председник Финско-српског друштва, више нисам, јер се мењамо. Финско-српско друштво је једно место где се ми Срби и Финци који воле Србију сусрећемо и често прослављамо сваке године ту годишњу прославу и бројне друге догађаје и дешавања. Имамо Фестивал српског филма који организујемо као друштво, тако неке манифестације организујемо редовно у оквиру нашег окупљања у друштву.
- Желео бих да поздравим све читаоце вашег портала Србија Данас и да их позовем да посете и погледају изложбу у Галерији Сингидунум, у Кнез Михајловој улици 40. Изложба ће трајати до трећег јуна. Морам да додам и да је музику специјално рађену за моју самосталну изложбу компоновао композитор и музички продуцент Филип Цолић и овом приликом му се захваљујем на томе.
На изложби „Време“ могли смо да видимо зидне рељефе од керамике „Мач“, „Киша“, „Почетак“; скулптуре „Мир“, „Грал“, „Крај времена“; посуде скулптуре „Ембрион“, „Живот“ и још многе друге.
Посебну пажњу нам је привукла скулптура „Грал“ која својом формом подсећа на Свети грал, односно познати библијски пехар - чашу за вино, а заправо је њено значење у контексту изложбе стварање живота, јер грал формом подсећа и на женски репродуктивни систем, који се ослања на земљу из које црпи снагу и енергију за стварање новог живота. Порука је јасна, од земље настајемо и земљи се враћамо, а то је неизоставни процес током животног циклуса сваког од нас.
Ту је и скулптура „Крај времена“ на којој можемо видети женску фигуру која плаче над гробом преминулог, што представља јасну симболику краја животног циклуса сваке јединке – тренутак смрти.
Срба Лукић је рођен у Београду 1957. године. Завршио је Академију примењених уметности у Београду 1981. године на Одсеку за индустријски дизајн, керамику и стакло. Од 1982-1983. био је на специјализацији у Финској, где је и наставио са уметничким радом. Имао је бројне самосталне и групне изложбе у Финској, Србији и шире и члан је бројних уметничких асоцијација и организација.