TUŽNE VESTI IZ SVETA FILMA: Preminuo Veljko Bulajić

Filmski reditelj Veljko Bulajić rođen je 22. marta u selu Vilusi, na pola puta između Trebinja i Nikšića. 1928. godine sa roditeljima, ocem Miljkom i majkom Ljubicom, i braćom Đorđem i Stevanom, ostao je u Sarajevu do izbijanja Drugog svetskog rata, a potom su se vratili u rodno Viluse i već 13. jula 1941. godine pridružili "ustanicima" koji su se borili protiv "okupatora i narodnih izdajnika".

Najstariji brat Đorđe je poginuo u ratu, a Stevan i Veljko su preživeli, iako su i oni bili ranjeni.

Bulajić je gimnaziju završio u Sarajevu. Posle rata našao je mesto u Domu JNA u Zagrebu, gde se družio sa mlađim posleratnim intelektualcima. Zatim se zainteresovao za kinematografiju, upisao filmsku režiju u Centro Sperimentale u Rimu. Diplomirao je 1959. godine, asistirao velikim rediteljima poput Federika Felinija i Vitorija De Sike i vratio se u bivšu Jugoslaviju.

Rediteljsku karijeru započeo je sa dva kratka filma: Kamen i more i Brod lutalica (1953). Prvi igrani film Voz bez reda vožnje (o posleratnim migracijama stanovništva) snimio je 1959. godine. Rad je nagrađen sa dve Zlatne arene i nagradama Slavica i Jelen u Puli, kao i nagradom Grada Zagreba.

Zatim sledi film Rat (1960), vizija ratne katastrofe, nagrađen Zlatnom i Srebrnom arenom u Puli.

Bulajić je postigao veliki uspeh filmom Uzavreli grad (1961), o životu u novom industrijskom centru, koji je nagrađen Zlatnom arenom u Puli.

Bulajić je autor čiji su filmovi postigli najveći uspeh kod domaćih i stranih gledalaca. Kozara, Voz bez reda vožnje, Atentat u Sarajevu zajedno sa Bitkom na Neretvi nalaze se na vrhu liste najgledanijih filmova u bivšoj Jugoslaviji. Ova četiri filma prikazana su u mnogim zemljama, što su jugoslovenske vlasti podsticale iz političkih i ideoloških razloga. Međutim, njegovi filmovi su donosili veliku zaradu.

Skoplje 63, dugometražni dokumentarni film, prikazan je na svim televizijama u svetu i doneo je svom autoru prestižnu Uneskovu nagradu Kalinga za "vrhunsko dostignuće u oblasti umetnosti i nauke".

Veljko Bulajić je dobitnik Zlatnog lava u Veneciji, Zlatne nimfe u Monte Karlu, nagrade za režiju u San Sebastijanu i Nju Delhiju, zlatne medalje na Međunarodnom filmskom festivalu u Moskvi, međunarodne nagrade kritike Cidalc, Zlatni klas, nagrada za najbolji film u Valjadolidu, nekoliko nagrada publike i neke druge.

Na Filmskom festivalu u Puli nagrađen je sa nekoliko Zlatnih arena za najbolje filmove i najbolju režiju, a Američka akademija nauka i umetnosti nominovala je njegov film Bitka na Neretvi za Oskara.

Odlukom Festivala mediteranskih zemalja u Rimu, Bulajić je nagrađen Nagradom za životno delo 2013. godine, nakon što je u rimskoj Palati filma prikazan njegov film Libertas o životu i delu velikog hrvatskog pisca Marina Držića. Nagradu mu je uručio Franko Nero, zvezda njegovog filma Bitka na Neretvi iz 1969. godine, filma koji je u Jugoslaviji slovio za "jedan od najboljih ratnih filmova svih vremena".

Izvor: Večernji.hr