SAŠA VASIĆ: Ima još uvek normalnih ljudi kojima je zagrljaj bitan (FOTO, VIDEO)

Saša Vasić, jedan od najznačajnijih predstavnika ovdašnje pop muzike u drugoj polovini devedesetih i početkom dvehiljaditih, koji je u maju singlom "Zagrljaj" najavio diskografski povratak na scenu, bio je gost našeg portala na Sajmu medija nekoliko časova uoči zatvaranja ovogodišnjeg Sajma knjiga. 

BILJA KRSTIĆ ZA SD: Kvalitetnom muzikom se borimo protiv svega što nije dobro (FOTO, VIDEO)

- Više sam tu koncertno, a evo sad, posle osam godina, poslednjih šest meseci sam u studiju. Radim non stop i, ako sve bude u redu, u decembru izlazi moj peti album "Zagrljaj", koji će se zvati po već poznatom singlu. 

ANA STANIĆ ZA SD: Sviđa mi se da sam akciona heroina i da se borim za žensku stvar (FOTO, VIDEO)

- Jeste. Ima još uvek normalnih ljudi kojima je bitan zagrljaj, kao i dobra muzika. Srećan sam zbog toga, zato i radim novi album. Na njemu će biti osam pesama. 

- Trudim se da na svakom albumu budem drugačiji - produkcijski, aranžmanski. Naravno, tu je moj autorski pečat, samo što pakujem sve drugačije, shodno vremenu u kom živimo. Ovo je 21. vek, treba da nam zvuči muzika tako, a ne kao pre 20 godina. Na albumu je dosta svirano živo, imamo i gudački kvartet...

- Jeste. Radio sam muziku i za neke dokumentarne filmove, bavio se i primenjenom muzikom... Nije uopšte bilo da ne radim, nego, ja ne volim da budem u medijima kad nemam ništa novo da kažem. Sada ću biti pošto je sve novo (smeh). 

- Mislim da je teže. Radim i za sebe i za druge podjednako, ali čini mi se da je veća odgovornost kad radiš za druge, jer taj drugi očekuje od tebe mnogo toga više nego što možda u tom trenutku možeš da mu daš. Zato se i trudim da... Eto, te pesme koje sam, konkretno, uradio za Mariju, desilo se da baš dobro prođu, i da ona sa tim napravi veliku karijeru. Tako je i počela, na kraju krajeva, posle je samo nastavila dalje. Važne su pesme. Samo jedna je u stanju da promeni sve što može da se izmeni u šou biznisu. Neću da budem lažno skroman, mislim da sam joj dao najbolje pesme koje imam. Mislim da i ona to zna, i više puta je to i rekla. 

- "Lijana" je jedina saradnja sa Kornelijem Kovačem, i to je pesma u njegovom fazonu. Njegov klasik koji ostaje za sva vremena. Neobična je pesma, radili smo je samo nas dvojica. Cela pesma je klavir i glas. Ljudima se to dopalo, i misle da je u pitanju moja "lična karta", a u stvari nije. 

- Prvo sam je ja snimio, a onda se, u narednih pola godine, i on pojavio. Meni baš nije bilo jasno kako se to sve desilo, ali nisam hteo da pravim nikakav problem. Ja sam to izveo na svoj način, on na svoj. Nekom se dopada više moje, nekom njegovo. Najvažnije je da je dobra pesma. 

- Sad je, hvala Bogu, sve u redu. To mi je bilo na prvom mestu, sve drugo sam zapostavio. 

- OK je. Svaki dan ga vodim, dovodim. Zanimljivo je... Deca su nestašna, pogotovo dečaci. Bude tu i poneki problemčić, ali to su sve nebitne stvari. Važno je da je zdrav, da odrasta u dobrog i pametnog dečaka. 

- Ne znam, je l' postoje uopšte festivali? (smeh). U moje vreme... U moje vreme, k'o da sad imam 100 godina (smeh)... Oni su u periodu '97, '98, '99, 2000. bili velika stvar i velika čast je bila da se pojaviš na takvom festivalu kao što je budvanski. Iskreno, nikad nisam bio fan festivala, ali se ispostavilo da su oni dobri za mene, za moju karijeru - da ljudi uopšte čuju šta radim i čime se bavim. Tada nije bilo interneta, Jutjuba... 

- Nije se desilo. Ja sam miroljubiv čovek, bavim se umetnošću. Glupo je da se jedan umetnik bavi skandalima. Mislim da nema potrebe za tim, jer ono što ja kroz svoju muziku dajem - to je moja lična karta. Ne mogu ja sad da pravim takvu muziku i da budem neki huligan. Nikad me nije ni zanimalo to. Bavim se sobom i svojom porodicom. Ne interesuje me šta drugi rade. 

- Ooo, super, bravo, bravo. Sećaš se i toga... To je bio možda i moj najsrećniji period u životu. Radili smo od '93. do, mislim, '96. Bavili smo se muzikom koju privatno volimo, i pokušavali da od tih pesama napravimo nešto drugo, na svoj način. Bilo nas je devetoro u bendu, kao putujući cirkus, ali od jako kvalitetnih muzičara. Pevački smo bili mnogo jaki - uz Cecu i mene, tu je bila i Gordana Svilarević. Bilo je mnogo lepo, ali, u jednom trenutku sam shvatio da to nije to što ja želim. Hteo sam da se bavim autorstvom. 

- Tih godina, u raspadu sistema, mi smo, verovatno, bili ljudima nešto što je lepo i važno. Svakog utorka smo svirali u KST-u i bilo je toliko puno ljudi... Izlazili su, bez obzira što je bila besparica. Tada, '93, '94, zaista je bilo jako loše. 

- Nekada sam stvarno dosta čitao, ali, u poslednjih sedam godina zaista ne stižem da se bavim time. Pošto sam veliki fan Dostojevskog koji je, po meni, najveći pisac svih vremena, imam sad svoju biblioteku i polako pakujem jednu po jednu knjigu.