Tretirao je kao sluškinju - Ovo su najmračniji detalji iz života Mileve i Alberta Ajnštajna: Nije mogla da govori bez njegove dozvole

Mileva Marić rođena je 1875. godine u dobrostojećoj srpskoj porodici u mestu Titel u Bačkoj, tada komandnom mestu Vojne granice Habzburške monarhije. Uvidevši da se sprema ukidanje Vojne granice, njen otac Miloš Marić napustio je vojničku i odabrao činovničku karijeru koja ga je 1892. godine dovela u Zagreb. 

Mileva je svoj izvanredni talent za matematiku i fiziku počela da iskazuje kao trinaestogodišnja devojčica, a njen otac želeo je da joj omogući školovanje.

Kako je upoznala Alberta

Mileva Marić u leto 1896. godine upisala je Medicinski fakultet u Cirihu, ali se u jesen prebacila na studije matematike i fizike na Švajcarskom federalnom tehnološkom institutu (ETH). Bila je tek peta žena koju je primio ETH. Jedan od kolega tada 21-godišnje Mileve bio je Albert Ajnštajn, 17-godišnjak iz nemačkog grada Ulma. Dvoje mladih se zbližilo već prvih meseci studija, a ljubav se razvila u proleće 1897. godine. Zaljubljeni Albert želeo je da se 1900. oženi Milevom, ali je odustao zbog protivljenja majke Pauline.

Ljubav između Mileve i Alberta se nastavila. Kao plod te strastvene ljubavne veze u januaru 1902. godine na svet je negde u okolini Novog Sada došla devojčica Lizerl koju je Mileva odmah dala na usvajanje. Devojčici se nakon dve godine izgubio svaki trag. Da su Mileva i Albert imali vanbračnu ćerku, saznalo se tek kada su 1992. objavljena njihova ljubavna pisma. Prema nekim teorijama, Lizerl se razbolela od šarlaha i umrla, ali nikad nije nađena njena umrlica. Postoji i priča da su devojčicu usvojili Milevini prijatelji Helena i Milivoje Savić iz Beograda.

Poznati su mnogi mračni detalji iz braka Alberta Ajnštajna i Mileve Marić...

Turbulentni brak Mileve i Alberta

Ajnštajn je s Milevom i sinovima boravio u Novom Sadu 1905, 1907. i 1913. godine. U Muzeju grada Novog Sada čuvaju se predmeti koji su pripadali ili su vezani za Ajnštajnove, poput Milevinog fotoaparata iz 1914. i Albertove lule iz 1905. godine koju je poklonio tadašnjem svekru Milošu Mariću. Za Ajnštajnov rad se pročulo u Evropi pa je 1911. godine postao profesor na Univerzitetu u Pragu, a 1914. godine u Berlinu. No, krize u njegovu turbulentnom braku s Milevom tada su samo eskalirale.

- Mileva ga je 1915. godine ostavila u Berlinu pa se vratila u Cirih sa sinovima. Ajnštajn je tada patio od jakih bolova u stomaku koje je dodatno pogoršala nestašica hrane u Prvom svetskom ratu - utvrdio je Ajzekson. Brak Ajnštajnovih bio je ozbiljno narušen Albertovim ljubavnim aferama. Ipak, Albertova veza sa sestričnom Elsom Lovental, koja je otpočela još 1912. godine dok je Elsa bila udata, presudila je braku s Milevom. Ajnštajnovi su se rastali 1919. godine, a Mileva i sinovi teško su podneli rastavu.

- Ajnštajn je Milevi ponudio nagodbu. Ako pristane na rastavu, on će njoj dati novac od Nobelove nagrade za koju je očekivao da će je jednog dana dobiti - zapisao je Ajsekson. Kada je 1921. godine Ajnštajn dobio Nobelovu nagradu iz fizike za svoj rad u kojem je objasnio fotoelektrični efekat, ispunio je svoje obećanje.

Mileva je novcem od Nobelove nagrade u Cirihu kupila kuću s tri stana i nastavila brigu o njihovim sinovima. Hans Albert je postao inženjer, oženio se i imao dva sina dok je Eduard tokom studija medicine oboleo od šizofrenije.

Kada je 1933. počeo progon Jevreja u Nemačkoj, Ajnštajn je emigrirao u SAD.

- Ovo malo dohotka što mi ovde imamo, to je mojoj deci njihov otac dao. Momentalno su se naše okolnosti pogoršale pošto je Albert svoj imetak u Nemačkoj izgubio otkad je Hitler došao na vlast... - pisala je 1935. godine iz Ciriha Mileva svojim kumovima Sidoniji i Đoki Gajinu u Novi Sad. Stariji sin Hans Albert završio je studije građevine na ETH, gde su se njegovi roditelji upoznali i zaljubili, a zatim 1938. godine otišao u Ameriku gde je postao profesor na Univerzitetu Kalifornija u Berkliju. Mileva je ostala u Cirihu s bolesnim Eduardom, izdržavajući se časovima matematike i klavira.

Često se dopisivala s kumovima Gajin koji su joj povremeno slali novac prikupljen od stanarine s njenog i bratovog imanja jer se njen brat Miloš nikad nije vratio nakon Prvog svetskog rata. Poslednji put boravila je u Novom Sadu 1938. godine, bezuspešno pokušavajući da sredi porodičnu ostavštinu. Umrla je 1948. godine, a Eduard je nakon toga ostatak života proveo u psihijatrijskoj klinici van Ciriha.