NE PONOVILO SE: Evo šta je odbojkašica Marta Drpa rekla o Oluji, čiji je bila stradalnik (FOTO)

Bivša srpska reprezentativka u odbojci Marta Drpa jedna je od onih koji su na svojoj koži osetili golgotu “Oluje”. Odbegla je tog 5. avgusta 1995. godine iz Knina sa porodicom, kada je bila šestogodišnja devojčica, ali je dobro upamtila  svaki trenutak straha i stradanja, o čemu je pisala na svom Fejsbuk profilu.

KOŠARKAŠ ALEKS MARIĆ PRVI PUT O RATU: "Oluju" ne mogu da zaboravim niti da oprostim

GRAN PRI: Odbojkašice poražene od Brazilki, boriće se za treće mesto (FOTO)

Zapis naše bivše reprezentativke o egzodusu Srba iz Kninske Krajine ostao je za buduće generacije, kao iskreno, emotivno podsećanje i opomena... Sjajna igračica, koja je branila boje Crvene zvezde, Spartaka iz Subotice, igrala u Švajcarskoj, Italiji, Rumuniji, a sada u poljskom Potsdamu, opisala je slikovito kako je doživela do tada neviđeni pogrom.

- Imala sam šest godina i bila sam svesna da rat traje, bombardovanja nisu bila ništa novo za mene. Mama me je odvela u kupatilo (jer je tamo najsigurnije), obukla mi farmerke, ljubičastu majicu i omiljene patike zbog kojih sam tih dana bila sva bitna jer nisu imale pertle, već čičak, a print Mikija Mausa na njima ostao mi je zauvek urezan u pamćenje. Zvuk granata nije se smirivao, stajala sam u tom kupatilu kog ne mogu više da se setim, oduzeta od straha, ali sa osećajem da će sigurno sve biti u redu – napisala je Drpa, kioja je ne samo odlična igračica, već i dobar čovek i vrlo zanimljiva ličnost.

Po dolasku u Srbiju Martina porodica je boravila u nekoliko gradova.

SP LONDON: Bolt krenuo sporije, pa se našalio sa rivalima

- Na kraju smo dobra dva meseca živeli u jednom hotelu u Beogradu u kom sam kasnije često bila zbog priprema s reprezentacijom. I tako, seljakali smo se, kućili se ispočetka, od nule. U školi, u parku, na svim mestima s ostalom decom izgledalo mi je kao da treba da se osećam loše jer sam izbeglica. Jer sam tu gde sam. I jesam, ponekad, priznajem. Ali danas, toliko godina posle tog strašnog događaja u meni živi samo ponos što sam odakle jesam, što sam bila deo te kolone 1995. godine, deo istorije jednog naroda, koji je delom uništen, delom prognan, delom razbacan širom planete.

I ostaje upamćena Martina jaka poruka i pouka.

SP U ATLETICI: Amela Terzić bez polufinala, Anić bez finala

- Imam prijatelje sa svih strana bivše Jugoslavije, nikoga ne mrzim, nikoga konkretno ne krivim, meni je samo žao naroda. I našeg i vašeg i njihovog. Naroda. Bespovratno uništenih domova, uništenih generacija, onih preživelih koji nikad više posle rata nisu zapravo živeli… Čitav jedan narod ili tri naroda, brojite kako god želite, ali za mene je to jedan narod koji je strašno propatio i ja zato ne želim da se ovaj zločin zaboravi. Jer bojim se, ako se zaboravi – dogodiće se opet – poručila je između ostalog Marta Drpa.