НЕ ПОНОВИЛО СЕ: Ево шта је одбојкашица Марта Дрпа рекла о Олуји, чији је била страдалник (ФОТО)

Бивша српска репрезентативка у одбојци Марта Дрпа једна је од оних који су на својој кожи осетили голготу “Олује”. Одбегла је тог 5. августа 1995. године из Книна са породицом, када је била шестогодишња девојчица, али је добро упамтила  сваки тренутак страха и страдања, о чему је писала на свом Фејсбук профилу.

КОШАРКАШ АЛЕКС МАРИЋ ПРВИ ПУТ О РАТУ: "Олују" не могу да заборавим нити да опростим

ГРАН ПРИ: Одбојкашице поражене од Бразилки, бориће се за треће место (ФОТО)

Запис наше бивше репрезентативке о егзодусу Срба из Книнске Крајине остао је за будуће генерације, као искрено, емотивно подсећање и опомена... Сјајна играчица, која је бранила боје Црвене звезде, Спартака из Суботице, играла у Швајцарској, Италији, Румунији, а сада у пољском Потсдаму, описала је сликовито како је доживела до тада невиђени погром.

- Имала сам шест година и била сам свесна да рат траје, бомбардовања нису била ништа ново за мене. Мама ме је одвела у купатило (јер је тамо најсигурније), обукла ми фармерке, љубичасту мајицу и омиљене патике због којих сам тих дана била сва битна јер нису имале пертле, већ чичак, а принт Микија Мауса на њима остао ми је заувек урезан у памћење. Звук граната није се смиривао, стајала сам у том купатилу ког не могу више да се сетим, одузета од страха, али са осећајем да ће сигурно све бити у реду – написала је Дрпа, киоја је не само одлична играчица, већ и добар човек и врло занимљива личност.

По доласку у Србију Мартина породица је боравила у неколико градова.

СП ЛОНДОН: Болт кренуо спорије, па се нашалио са ривалима

- На крају смо добра два месеца живели у једном хотелу у Београду у ком сам касније често била због припрема с репрезентацијом. И тако, сељакали смо се, кућили се испочетка, од нуле. У школи, у парку, на свим местима с осталом децом изгледало ми је као да треба да се осећам лоше јер сам избеглица. Јер сам ту где сам. И јесам, понекад, признајем. Али данас, толико година после тог страшног догађаја у мени живи само понос што сам одакле јесам, што сам била део те колоне 1995. године, део историје једног народа, који је делом уништен, делом прогнан, делом разбацан широм планете.

И остаје упамћена Мартина јака порука и поука.

СП У АТЛЕТИЦИ: Амела Терзић без полуфинала, Анић без финала

- Имам пријатеље са свих страна бивше Југославије, никога не мрзим, никога конкретно не кривим, мени је само жао народа. И нашег и вашег и њиховог. Народа. Бесповратно уништених домова, уништених генерација, оних преживелих који никад више после рата нису заправо живели… Читав један народ или три народа, бројите како год желите, али за мене је то један народ који је страшно пропатио и ја зато не желим да се овај злочин заборави. Јер бојим се, ако се заборави – догодиће се опет – поручила је између осталог Марта Дрпа.