ЦЕНЕ ОГРЕВА "ГОРЕ" Енергенти у Србији поскупели и за 100 одсто - грађани са зебњом гледају у радијаторе

Рат у Украјини изазвао је бројне проблеме у светској економији, а највећи ударац задао је тржишту енергената. Економска криза паралисала је светска тржишта и џепове грађана и иако не постоји производ који није поскупео, чини се да највеће главобоље, али и оправдану бојазан грађана шта ће бити до зиме, задају цене чврстих горива. 

Како се приближава грејна сезона, цене све више расту, па је тако еколошко гориво, тј. пелет, у односу на прошлу годину, поскупео за 100 одсто, док су огревна дрва, у зависности од града, поскупела за више од 25 одсто по кубном метру, а како тврде продавци, додатни раст цена овог енергента се тек очекује. 

Дрва 

Цена дрвета је са прошлогодишњих 5.000 динара по кубику, порасла и на 11.000 у зависности од града. Нишлије, за овај енергент, одвајају од 80 до 90 евра за кубик. У Суботици цена износи од 10.500 до 11.500 динара, у Врању 80 евра, док се у Зајечару цена кубика креће од 7.000 до 8.000 динара. У Зрењанину се огревно дрво продаје и сечено и палетизирано, а један пакет садржи 1,8 кубика дрвета. У јануару је једна таква палета коштала 15.990 динара, у мају 18.490 динара а сада износи 20.000 динара.

Поред самог дрвета, поскупело је и сечење, и то са 500 на 800 динара по метру кубном, а продавци кажу да се додатни раст цена тек очекује. 

У трговини на велико "Дрвоогрев Ниш" кажу да метар такозваног метровског дрвета кошта "око 80 евра" (9.400 динара), а метар цепаног дрвета "око 90 евра" (10.600 динара).

- Цена у коначном зависи од количине која се купује. Ако се наручује мања количина, цена је пуна, а ако је наруџина већа, цена пада, па метар цепаних дрва кошта око 10.000 динара - кажу у овој трговини на велико.

Они додају да је највећи проблем што је до дрвета "тешко доћи", како због времена које не погодује овом послу, тако и због мањка радне снаге.

- Нема ко да сече, спрема и извлачи дрво из шуме, и тај мањак радне снаге је заправо и највећи проблем у нашем послу - кажу у тој велетрговини.

Према њиховим речима, грађани су почели да купују огревно дрво још средином марта, а потражња траје и сада.

Продавци најављују нова поскупљења

- Колико је све поскупело ово је и добра цена. Мислим да ће тек да расте цена кубика. Проблем је што дрва нема, контроле и процедуре су напорне и скупе, а о цени горива да не причамо. Замислите да пукне тракторска гума приликом извлаћења дрва? Знате колико гума кошта - каже саговорник Данаса који се бави продајом огревног дрвета.

Према његовим речима поскупело је све, од горива, па до радне снаге која је потребна приликом сечења и извлачења дрва.

- Оно што си некада за црвену могао да купиш, сада кошта две, зато и цене расту. Као што сам рекао, цене и даље иду на горе, тако да ће највероватније и цена дрва, али и осталог огрева, само да расту. Пред зиму биће и више од 100 евра за кубик - каже он.

Пелет 

Почетком прошле сезоне, тона пелета је могла да се нађе и за 170 евра, док сада, цена на стовариштима широм Србије кулминира и прелази и више од 400 евра за једну тону. Контактирали смо неколико произвођача и продаваца пелета и добили различите информације. Па је тако, једна фирма у Земуну одлучила да се због ситуације на тржишту више неће бавити продајом, док смо од једне фирме из центра Београда, сазнали да цена за средњи квалитет пелета достиже невероватних 42.000 динара, док цена пелета А класе кошта око 48.000 динара за тону. 

Цене огрева нереалне 

Бранко Главоњић, професор Шумарског факултета, каже да су цене нереалне, и мишљења је да је сада време да се укључе надлежне инспекције да не би дошло до потпуне експлозије на овом тржишту.

- Цене огревног дрва и пелета су нереално високе и не оправдавају трошкове у ланцу у ком се формирају. Потражња је екстремно висока, а ту највећи бенефит праве трговци, у ланцу који креће од ЈП "Србијашуме", преко произвођача, па до трговаца. Само у периоду од 15. маја до 28. јуна конкретно цене пелета су порасле за шест до осам хиљада, а да разлога за то није било. Трговци пребацују лопту на произвођаче, а они кажу да су скупе сировине, и тако се све врти укруг. Стога мислим да је време да се у ову проблематику укључе чак и надлежне инспекције - каже професор Главоњић и истиче да је потез Владе Србије да забрани извоз пелета и дрва био добар, али недовољан:

- Ми смо раније извозили свега један одсто укупних количина дрва и 11 одсто пелета који смо имали, те стога то није успело да смири тржиште. Одлука Владе можда би требало да буде продужена, или да се позову кључни људи из ланца који смо помињали и да се организује разговор којим ће се зауставити даљи раст цена. Додаје да позива на савест саме трговце, али и надлежне, јер су нам, како каже, сваки метар и кубик драгоцени.

Угаљ

Велики раст цена бележи и угаљ. Иако је прошле сезоне тона угља могла да се нађе и за 8.000 динара, у овом тренутку не постоји опција јефтинија од 11.280 динара. 

Према подацима до којих смо дошли од једног стоваришта из Београда тренутне цене су следеће: 

На једном од највећих стоваришта у Крагујевцу потврђено је да су кориговане цене, с тим што је питање да ли ће ове зиме бити довољно угља из домаћих рудника.

Власник тог стоваришта каже да од прошле године постоји застој у снабдевању угља сушене "колубаре", те да рудник још увек није испоручио поруџбине од прошлог августа и да је под великим знаком питања да ли ће овог угља бити у малопродаји, а да је несташица и угља "Ресавица".

На том стоваришту тренутно је доступан само угаљ из бошњачког рудника "Бановићи", који је поскупео у односу на прошлу грејну сезону. Његова малопродајна цена сада око 18.000 динара по тони, док је прошле године за исту количину требало платити 16.000 динара.

Струја, лож уље и пропан бутан

Струја је један од ретких енергената који је задржао стару цену, међутим, евидентно је да ће до поскупкљења доћи. Свакако, грејање на струју је према мишљењу бројних стручњака неисплативо. За грејање стана од 60 квадрата за шест месеци на ТА пећ би по садашњим ценама коштало око 55.000 динара, и то уколико би се она пунила само ноћу. Ако би се ТА пећ допуњавала и дању по неколико сати, то би сезонску цену грејања повећало за чак око 40 одсто, па би износила око 79.000 динара.

Знатно скупље од грејања на струју уз помоћ ТА пећи, јесте етажно грејање на струју, које се сада често уграђује у новим зградама.

Оно подразумева да сваки стан има свој мали систем за грејање, односно котао, цеви и радијаторе, а грејање стана од 60 квадрата на овај начин, где се струја по јефтинијој тарифи може слабо искористити, могло би шестомесечни рачун да изгура на чак 140.000 динара.

Слична сума важи и за лож уље, које се ретко користи, али будући да је цена нафте сада веома променљива и склона скоковима, тешко је предвидети колико би грејање могло износити у месецима који следе.

Пропан бутан такође важи за један од најнеисплативијих видова грејања, па је према прорачунима за прошлу годину, за простор од 60 квадрата током шест месеци, било потребно издвојити око 130.000 динара. Што се тиче ситуације за ову сезону, тешко је предвидети, али би укупна цена сигурно била виша од прошлогодишње, пошто је цена плинске боце од 10 килограма у септембру прошле године коштала 2100 динара, а сада, према подацима из огласа, износи 2650 динара. 

Природни гас

Цена природног гаса за домаћинства износиће 35,11 динара по метру кубном од 1. августа, пошто је ЈП Србијагас саопштило да ће цене за купце од овог датума бити веће за девет одсто.

С обзиром на тренутну ситуацији и кризу у погледу снадбевања овим енергентом, тешко је предвидети будући тренд раста цена, али је чињеница да је прошле сезоне, грејање овим видом енергента било најисплативије. 

Из Министарства за енергетику, према подацима од прошле године, рекли су да је за грејање просечно изолованог стамбеног простора од 60 квадратних метара на 20 степени Целзијуса у току 16 сати дневно у целом стану, 180 дана у грејној сезони, потребна енергија од око 9.000 киловат сати (150 kWh/ м2 је просечна процењена потрошња за грејање у Србији).

Према прошлогодишњој цени природног гаса (око 32 динара по кубику) за стамбени простор од 60 метара квадратних за грејање на природни гас било је потребно издвојити 42.300 динара годишње, односно 3.525 динара месечно, али ће издатак ове сезоне бити несумњиво већи. 

БОНУС ВИДЕО: Гужве на наплатним рампама и путевима Србије