ОВО ПОВРЋЕ УСПЕВА ОДЛИЧНО У СРБИЈИ, а од њега можете да зарадите 8.000 ЕВРА ПО ХЕКТАРУ!
Дошло је време је батата, или слатког кромпира, како му тепају, иако та високовредна намирница нема баш никакве везе с кромпиром.
Ни цена му није слична. Батат, коју у свакој прилици хвали и најбржи човек на свету Јусеин Болт, пет пута је скупљи од кромпира. У трговачким центрима килограм се плаћа и 20 куна (330 динара), али то очито није препрека јер тражња за њим у Хрватској расте по стопи од најмање 20 одсто годишње.
Гајење
На 20.000 садница/ха, укупно се добије 20 тона прве класе. Након побирања батат се природно конзервира 5-6 дана на 35⁰Ц, након чега ће трајати 8-9 месеци. Најтраженија је и најслађа сорта наранџаста, а најквалитетнија љубичаста која укусом подсећа на кестен.
Искористива је цела биљка која не треба ни хербициде ни пестициде и заправо је еколошка. Једино што је око ње пуно ручног рада попут плевљења, а баш сваки плод мора се ручно покупити с поља да се не би оштетио јер је много осетљивији од кромпира.
Како у остатку Европе већ лудују за том намирницом и с обзиром на то да држи прилично стабилну цену на берзама, права је штета да су десетине и стотине хектара у Хрватској и даље запуштени.
Анализа Агрономског факултета још је пре неколико година показала да би производња батата, која је углавном резервисана за топле тропске крајеве, у Европи за Шпанију, Португал... у Хрватској била исплатива у Међимурју, Подравини, источној и западној Славонији, Пригорју, Мославини...
Иако су јој најдража глинасто-песковита тла, не треба занемарити ни цело хрватско приобаље и острва. Улагања у производњу велика су, 50-60 хиљада куна по хектару (6.700 до 8.000 евра), али Маријан Кушец из Цирквена нада се и толикој нето заради по хектару када наплати свој овогодишњи труд, који је почео садњом сертификованих садница средином маја, а “берба” је од почетка септембра до почетка октобра.
Док сељаци сваке године кукају због цена пшенице, вредност приноса његовог батата на једном хектару биће колико једног произвођача пшенице на 30 хектара.
- Пре сам узгајао и по 500 комада свиња годишње, али њих данас не можеш продати, цена је прениска, увоз превелик... За батат, која је пуно исплативији, цену знам и годину унапред - објашњава Кушец, у чијем бизнису учествује цела породица.
Батат је изврстан за печење, кување, колаче, хлеб... Млади листови батата могу се јести свежи у салати или се пак могу осушити за чај.