ТРОШИМО ВИШЕ НЕГО ШТО ЗАРАЂУЈЕМО?! Да ли је половна гардероба одговор?

шопинг центар / Извор: Профимедиа/илустрација

Иако верујемо да смо ми, купци, на добитку када купујемо на снижењу, та тврдња делимично није тачна.

Још крајем 19. века амерички трговци су схватили да је Дан захвалности одлична прилика за повећање зараде, па су управо они криви за такозвани Црни петак, који се данас обележава широм света.

Овакве глобалне акције трговцима доносе сигурну зараду и повећање профита, иако су цене снижене.

ЗБОГ ИСТЕКА ПОПУСТА TRAVELLAND ЈЕ ЗА ВАС ОТВОРЕН И У СУБОТУ ДО 20 ЧАСОВА

Бринете се да ће вам пензија бити МАЛА? Уколико на време ПРИМЕНИТЕ ОВО ПРАВИЛО, то вам неће бити проблем!

Лото седмица је отишла у КУЧЕВО, а где са ДВА МИЛИОНА ЕВРА и у шта их уложити?

Србија више од једне деценије не престаје да прати трендове када је реч у куповини, односно од када је отворен први, велики, модерни шопинг мол код нас, по узору на светске. Од тада, нижу се један за другим, и то не само у Београду.

И док Црни петак доживљавамо као шансу за добар шопинг, овај новембарски датум је често "црна рупа нашег буџета".

Занимљиво је да су ова атрактивна места за шопинг, паметно распоређена по свим деловима престонице, увек крцата, иако раде од 10 до 22 часа, сваки дан у недељи.

Тржни центри нису креирали само нове стандарде куповине, већ и забаве, и заменили су оне објекте које смо звали "робна кућа", односно где смо ишли искључиво по робу.

Мода, лепота, храна, филмови, играчке, масажери, накит, козметика, препарати за здравље - све то нас сада чека на истом месту.

Једном када уђемо, нема потребе да излазимо барем неколико сати.

куповина / Извор: Србија Данас

Неретко купујемо и оно што нам не треба, јер нас маме излози и снижења. Ипак, свакодневно се жалимо на мала примања.

Да ли трошимо ван својих могућности?

У Америци, они који посећују шопинг мол барем једном недељно - потроше око 150 долара том приликом, односно 30 милијарди долара недељно, када се рачунају сви потрошачи.

У Србији то свакако није ситуација, али засигурно трошимо више него што можемо да зарадимо.

Београђани у просеку зараде око 100 евра више него остали становници Србије, а ако знамо да је актуелна просечна плата у престоници непуних 70.000 динара, поставља се питање како нам поред плаћања рачуна, хране и осталих обавеза, остане толико времена и новца за шопинг?

Не заборавимо да у нашим радњама, купујемо по "западним ценама".

Пре неколико година, медицинска школа у Хановеру спровела је студију која открива да 7 одсто одраслих показује неку врсту компулсивних проблема везаних за шопинг, а тај број у последње време интензивно расте како у САД, тако и у Европи.

Клинички психолог, Астрид Мулер, каже да је потреба за препознавањем овог феномена све већа, и да би требало да га посматрамо као специфично ментално стање, односно поремећај, ако ствари оду предалеко.

Посебно смо осетљиви на такозване "невидљиве трошкове", односно на провлачење картице.

Куповина / Извор: Профимедиа

Када видимо могућност плаћања на 6 или 12 рата, па макар и на 3, аутоматски реагујемо као да одређени производ добијамо за џабе или по знатно нижој цени - јер је наше плаћање пролонгирано.

Цифра, међутим, остаје иста.

Када су актуелна снижења у тржним центрима широм земље, редови за касом некада воде скроз до излаза продавнице.

Са друге стране, продавци временом постану и "психолози", а они запослени у радњама половне одеће запажају следеће: Овде не купују људи без новца, јер мисле да ће "сиромаштво" да изађе на видело. Или они који су "духом сиромашни", па их је срамота да носе "половне ствари".

Порекло ове робе није увек познато, али је занимљиво да се етикете "јаких брендова" углавном секу.

Ипак, они имућни, који се разумеју у моду, знају да препознају да ли је, на пример, нека кошуља маркирана.

Овде продавци срећу чак и бизнисмене, адвокате, лекаре, професоре, студенте, новинаре, уметнике, костимографе, па и певаче.

Дакле, наша је предрасуда да "половну одећу" носе људи који немају пара за нове комаде из тржног центра.

Половна гардероба

У последње време, неке инфлуенсерке и јутјуберке су почеле да промовишу ствари из "сецонд ханд" продавница као одговор на претерано и несавесно трошење, али и гомилање гардеробе.

Било да себи праве маркетинг или не, они који их слепо прате, вероватно ће у неком тренутку бар делимично кренути њиховим стопама.

Стручњаци препознају још један феномен: странци, који долазе из стабилнијих и уређенијих држава, много мање пажње посвећују брендовима, него људи из Србије.

Они се не либе да купе половну ствар.

Запажене су и ситуације да у домаћим тржним центрима, односно у радњима које се налазе у њима, на неко време "нестану" производи које су "на сва звона" хвалиле јутјуберке.

Иако људи и даље одлазе у шопинг по личном нахођењу, не смемо занемарити чињеницу да све више младих, посебно девојчица, купује по препоруци јавних личности.

Овај податак вас можда неће изненадити, али посетиоци тржних центара су махом жене. Широм света, оне "односе" 70 до 80 одсто укупне потрошње, невезано за то чије име се налази на платној картици.

Лепе вести за Београђане: Просечна плата виша од 70.000 динара