Од ове БИЉКЕ Срби зараде 7.000 ЕВРА, улагања МИНИМАЛНА, потражња ОГРОМНА
Дрво рађа 80 година
Годишња производња лешника у Србији износи око 2.500 тона, али та количина, према мишљењу стручњака, не подмирује ни 10 одсто годишњих потреба наше земље, односно кондиторске индустрије где се највише користи. Предности гајења лешника су што има вишеструку употребну вредност, постоји велика потреба за плодовима и често су дефицитарни на тржишту, једно стабло може да рађа од 60 до 80 година, а технологија гајења је веома једноставна. Међутим, мана је што се на пун род чека неколико година.
НАЈГОРА СЕЗОНА МАЛИНА У ПОСЛЕДЊИХ 10 ГОДИНА: Ево колико ће ове године коштати килограм овог воћа
ОДЛИЧНЕ ВЕСТИ ЗА ГРАЂАНЕ, туристичке агенције не могу више да вас насамаре: Нови прописи стали на пут преварама!
ЗАРАДА ОД 520 ПРОСЕЧНИХ ПЛАТА! Ово су највећа примања у Републици Српској!
- Трошкови подизања засада лешника нису високи у поређењу с осталим воћним врстама. На пример, за подизање једног хектара лешника трошкови су 5-6 пута мањи него трошкови подизања хектара јабуке или крушке. За подизање хектара засада лешника потребно је 1.500 до 2.000 евра, док се вискоинтензивни засади трешања и крушака не могу подићи без шест до десет хиљада евра. Цена саднице је око два-три евра, а по хектару иде око 500 садница, плус трошкови садње. Значи, ко има сопствену земљу за далеко мање новца може да подигне ово воће, али на род и зараду мора да сачека - објашњава Милош Павловић, пољоприведни инжењер из Шапца, који под лешником тренутно има четири хектара и води Центар за расадничарство.
Воћњак под лешником из 1982. године који и даље даје пун принос, Павловићи су проширили на још два хектара, пре свега јер је реч о сигурном пласману на тржиште. Осим тога, период продаје може да се бира, јер је реч о воћу које не захтева посебне услове чувања и складиштења, попут хладњача и слично, већ се може држати у магацинима дужи временски период док се не постигну повољни тржишни услови.
Са друге стране у лешник су релативно скромна улагања у односу на друге воћне врсте и не захтева много рада. Род се може очекивати у четвртој години, али од шесте и седме лешник даје пун род.
- Што се тиче рада, то се око 2.500 евра по хектару, па је рентабилност гајења леске задовољавајућа. Просечан принос леске је око 2-3 тоне по хектару, а вредност годишње производње, односно одржавања засада није велика. Рандман је у просеку око 45одсто, што значи да се од две-три тоне добије тона или тона и по чистог лешника који се продаје по тржишној цени у просеку од пет, шест или седам евра - објашњава Павловић.
"Зарађујем 22.000 динара, али ИМАМ СВЕ": Диана испричала како живи са малом платом, али МНОГИ ЋЕ ЈЕ ОСУДИТИ
Време је за план: Ако примените ове ПРОЛЕЋНЕ ЦАКЕ ЗА КУПОВИНУ можете уштедети на ХИЉАДЕ ДИНАРА
ПАЗИТЕ, ОВО МОЖЕ И ВАМА ДА СЕ ДЕСИ! Отишао до мењачнице да замени 12.000 динара, а насео на БЕЗОБРАЗНУ ПРЕВАРУ!
Још једна од предности је што лешник успева и на местима где друге воћне врсте не могу, на пример у брдским условима, већим надморским висинама, тежим земљиштима.
За подизање засада на површини од једног хектара потребно је 500 садница, чија цена се креће од 2-3 евра, па је улагање за набавку садног материјала и садњу између 1.500 до 2.000 евра.
Прскање и ђубрење у годинама пре пуног рода је око 500 евра годишње, а у годинама пуног рода око 2.000 евра због трошкова прскања, прехране и убирања плодова.
У шестој години, када достиже пун род, са хектара се прикупи 2-3 тоне, односно око 1,5 тона чистог плода без љуске.
Продајна цена креће се између пет и седам евра. У просеку од 1,5 тона по хектару може да се заради око девет хиљада евра. Када се одузме почетно улагање од 1.500 евра, затим 4.500 евра уложених у свакој години до пуног рода (пет година по 500 евра 2.000 у шестој години), зарада је три хиљаде евра, док се сваке наредне године заради у просеку око 7.000 евра.