ЗАНИМАЊА БУДУЋНОСТИ У Србији расте број ДИГИТАЛНИХ МЕДИЈА: Ове вештине гарантују успешну каријеру и добру зараду
"Интернет узима примат над традиционалним медијима", истиче професор др Мирко Милетић.
Утицај дигиталних медија у свету постаје све већи и већи, и многи ће се сложити да су они већ преузели примат над традиоционалним. Ова врста медија у последње време доживљава експанзију и у Србији.
За свега неколико протеклих месеци, покренуто је неколико потпуно нових интернет портала, који су се прикључили борби за освајање читалаца.
Према речима проф. др Мирка Милетића, комуниколога и декана Факултета друштвених наука, постоје озбиљне промене у сфери информисања, као и на тржишту рада, услед убрзаног умножавања дигиталних медија широм света, па и у Србији.
- Једна од њих је и потпуно редефинисање јавног информисања, јер дигитални медији доводе у питање класично масовно комуницирање у коме су јасно подељене улоге између емитера и прималаца вести. Дигитални медији омогућавају сваком појединцу не само да прима, већ и да ствара и пласира различите медијске садржаје, укључујући и вести, али и лажне вести, чиме се релативизује њихова информативна друштвена функција. Када је реч о тржишту рада, новинарска професија белодано губи утакмицу са новим професионалним комуникаторима – контентрајтерима и копирајтерима, веб-дизајнерима, пи-ар менаџерима, спин "докторима" итд. због све веће потражње за њима на медијском, тиме и општем тржишту - каже др Милетић у разговору за портал "Србија Данас" и додаје да ово није пролазни тренд и да ће даљим развојем дигиталних медија и интернета доћи до стварања нових, виртуелних заједица које ће мењати и конфигурацију друштва.
Др Милетић уопште не сумња у то да су дигитални медији и интернет већ узели примат над традиционалним, и наводи да то показују сва емпиријска истраживања, посебно када је реч о такозваној "З" генерацији.
- Традиционални масовни медији – дневне и периодичне новине, радијски и телевизијски програми – прате се понајпре посредством интернета, будући да је овај мултимедиј разградио њихову техничко-технолошку структуру из класичног период масовног комуницирања, али и објединио све њихове експресивне могућности. Сваки корисник новог медија данас ствара сопствени пакет медијских садржаја којима се излаже, не пристајући да у континуитету буде пасивни реципијент медијских садржаја које му је неко други припремио, обликовао, уредио и проследио - каже др Милетић.
ПОСЛОВИ БУДУЋНОСТИ: У Србији сви траже запослене са оваквим знањем, а зарада је и више него одлична!
Све ове промене у свету информисања, наравно, утичу и на тржиште рада. Нови медији изнедрили су и нова занимања. Потреба за веб новинарима, комјунити менаџерима, стручњацима за дигитални маркетинг све је већа, а професор Милетић истиче да је за успешну каријеру у овој области најважнија медијска писменост. Она подразумева не само способност критичког "читања" медијских садржаја у информационој "прашуми" у којој живимо, већ и способност њиховог креативног обликовања, објашњава професор и декан Факултета друштвених наука.
- Свако ко жели да професионалну каријеру развија у ИК пољу, мора да буде кадар и да у софтверском и хардверском погледу управља дигатилним медијима, јер медијска писменост данас неизбежно укључује, уже – компјутерску, а шире – информатичку писменост. Хоћу да кажем да медијска писменост данас подразумева интерпретативну, стваралачку, техничко-технолошку, тј. дигиталну, и менаџерску раван. Само људи који поседују тако схваћене компетенције медијске писемености могу да постану део већ профилисаног – после првог (пољопривреда и рударство), другог (индустрија) и трећег (услуге) – четвртог, квартарног сектора привређивања, односно производње, коришћења и управљања информацијама, који је једна од најважнијих индикатора настајућег информационог/информтаичког друштва - речи су професора Милетића.