Познати професор предлаже: Ових 10 ствари свака школа треба да уради након пандемије корона вируса

Професор / Извор: Фото: Приватна архива

Поводом новог модела образовања који је примењен у Србији, али и свету разговарали смо са са професором доктором Рефиком Шећибовићем

Корона вирус је глобална пандемија, која је захватила скоро цео свет, почевши од Кине, Јапана и Кореје, па преко Европе пресељава се у САД, Африку и Јужну Америку. Вирус је стигао и у Србију, а све земље света због ширења зарзе покренуле су масовну изолацију становништва. Све то утицало је и на обрзовни систем који се из школа пребацио на онлајн, тако да у овом тренутку милијарду и пет стотина милиона деце и омладине не иде у школе, колеџе и универзитете већ наставу слуша код куће.

⇒Криза нас опомиње да морамо да мењамо систем образовања

Поводом новог модела образовања који је примењен у Србији, али и свету разговарали смо са са професором доктором Рефиком Шећибовићем који наводи да је ова криза опомиње све нас да у систему образовања мора нешто да се мења.

- Празне учионице злокобно опомињу наставнике, родитеље и политичаре да нешто мора да се мења у систему образовања, како би овакве пандемије (за које стручњаци кажу да ће их бити) што спремније дочекали. Online учење у великој мери данас се посматра као нужно зло, које помаже да се не изгуби година и да се ангажују ученици док су код куће - почиње причу професор доктор Шећибовић.

СЛЕТЕО НОВИ АВИОН ИЗ КИНЕ: Србија купила машине које ће правити готово ДВЕСТА ХИЉАДА маски дневно

Родитељи, врло важна вест, овако ће осмаци полагати МАЛУ МАТУРУ због пандемије

СТИГЛЕ ИНФОРМАЦИЈЕ ИЗ МИНИСТАРСТВА: Да ли ђаци могу бити оцењивани док траје настава на даљину?

Професор наводи да ће ова дуга блокада школа натерати и управе, државне органе код нас, али и у свету да промене своје стратешке планове и да почну сасвим другачије да посматрају школу у овом и у будућем времену. Такође, како каже школе се неће затворити, зато што имамо нове технологије, или зато што се појавила ова пандемија.

- Баш супротно, школе и наставници ће сада добити нове садржаје, али и на важности у државним плановима. Државе ће морати да се позабаве како да осигурају сигурност, здравље и надзор над младом популацијом, управо због будућег развоја - наводи професор.

ђаци / Извор: Профимедиа

⇒Држава има задатак - решити питање онлајн наставе

Он је за портал SrbijaDanas.com рекао да online наставу није лако увести, јер поред Министарства просвете, у томе ућествују и бројне институције. Свака држава мора решити питање у вези онлајн образовања. Деци не сме бити непознат прелазак са традиционалног на онлајн вид наставе, апеловао је он.

- Оно што нама недостаје јесу платформе за ђаке који уче путем online наставе. Сви светски часописи који се баве едукацијом и пишу о истој, говоре о томе да читав свет има проблема да са нормалне наставе пређе на онлајн. Мора постојати врхунска технологија, обучени наставници, припрема за наставу која ће се водити онлајн, као и технолошка једнакост, како би се сви могли прилагодити условима електронске наставе. - рекао је професор за наш портал и додаје да при свакој школи мора постојати центар за учење на даљину.

- Када би свака школска установа имала центар за учење на даљину, све би лакше фунционисало. Када се традиционалан начин учења одједном пребаци на онлајн, деца нису спремна, па то и нема ефекат какав се замишљао. Свака наставна јединица мора добро бити припремљења.

Учионица / Извор: Профимедиа/илустрација

Бројни универзитети у свету су сада и смањили критеријуме за упис, по речима професора Шећибовића, чак се и начин оцењивања променио. Харвард, Универзитет у Калифорнији и многе друге утицајне образовне установе сада имају савремено оцењивање, али за које још увек нико не гарантује.

На питање какав утицај родитељи имају приликом оваквог начина учења, будући да они у овим тренуцима престављају "помоћне наставнике", професор је напоменуо да с једне стране то одмаже деци, а с друге стране помаже да се родитељи и деца зближе.

- Милијарду и петсто милиона деце је сада широм света код својих кућа и тако уче. Толико је и родитеља који седе поред њих. Проблем је што се мајка или отац први пут сусреће са материјом, кроз коју упознају своју децу још више. Али, мада јесте та што психолози тврде да ће настати "психолошка криза" за обе стране. Може доћи до тога да родитељ пожели да помогне детету, али створи контраефекат и одмогне му. Педагошки је шокантно то што у 21. веку нема платформе и што интернет и не може да пружи толику помоћ - наводи проферор Шећибовић.

⇒10 ствари које школе би школе требао да ураде након пандемије короне

Он је у свом ауторском тексту објављеном на порталу круг.rs, изнео виђење о томе шта би све могло да се промени у традиционалном образовању и школама када се заврши пандемија корона вируса. У наставку можете видети 10 тачака које се односе на то шта ће школе по његовом мишљењу треба ураде:

Школе / Извор: СД/илустрација

Темељни принципи дезинфекције школа – школе ће морати да ураде планове и системе темељних облика дезинфекције у току наставног периода, али у време распуста и празника. Уједно мораће да се направи систем дезинфекције објеката (учионица, ходника, тоалета, дворишта, ограде, лабораторија, библиотека, кухиња, спортских сала и свлачионица).
Биће потребно повећати особље које ће радити на чишћењу и дезинфекцији објеката - и то оно које ће знати да рукује опемом и средствима који су им на располагању. Мораће да се набави и посебна опрема за дезинфекцију, а локалне заједнице ће морати да направе посебне инспекцијске органе који ће пратити овај процес. Уједно, школе ће морати да имају резервну опрему рукавица, маски, мантила и других заштитних средстава. То ће захтевати и прерасподелу средстава на локалном нивоу када је у питању одржавање школа.
Поновно увођење радних униформи за ученике – с тим да ће се те радне униформе користити само у школама, остајати у њима и после наставе се дезинфиковати.
Смањити одељења на 16 ученика – с тим да ће сваки ученик сам седети у клупи, с друге стране; то је број који online путем наставник може да лако води, када је у кризним ситуацијама то потребно урадити.
Посебна опема за рад у лабораторијама – сваки ученик ће морати имати опрему за лобораторију која ће бити дезинфикована и сигурна за руковање.
Припрема и обука наставника за коришћење нових технологија – све школе ће морати да ураде семинаре за online наставу и да направе програме за извођење ове наставе. Све ће то захтевати да се повећа број наставника и да се прерасподели буџет за образовање. Садашња ситуација је повољна да се у Србији наставници посебно спреме за рад на даљину и да сами, уз помоћ информатичких стручњака, припреме материјале за овај вид рада.
Формирање центара за online наставу – у школама наставници информатике са својим колегама направиће посебне јединице - центре за наставу на даљину који ће у кризним ситуацијама брзо реаговати и по затварању школе, преузимати наставници процес. (Одличан је пример Центар за е-учење и компетенције Универзитета примењених наука у Оснабрику, који је то на почетку ове кризе одлично одрадио).
Једнакост у приступу опреми за учење – државе и локалне заједнице ће морати да у наредне две године покрену набавку рачунара за сиромашније ученике, како би сви били у могућности да прате наставу на даљину. Уједно, и школе ће морати да воде рачуна о једнакости и ученика, и наставника у наставном процесу, и да заједно са локалним заједницама реше ове проблеме.
Јачање програма наставе у природи – поред дезинфекције просторија, наставницима се морају одобрити средства за већи рад изван учионица, који ће бити врло јасно постављен у циљу изградње знања, али и физичке отпорности ученика.
Кухиње у школама са здравом храном – Паси Салберг (један од највећих финских реформатора) инсистира да ученици добијају здраву храну у школама: тиме ће се ученици учити шта је добро да једу, али и како да се понашају у ситуацијама, када се заједнички једе и борави ресторанима и сличним објектима (нарочито питања хигијене). Због тога, вероватно ће локалне заједнице морати да посвете пажњу ангажовању нутриционисте уз традиционалне школске лекаре.