Богдан (33) је оставио факултетску диплому да би преузео бригу о фарми од 250 грла стоке, а ево шта каже о томе
Да посла на селу има на претек, али да се ради од "јутра до мрака" потврдио је млади сточар Богдан Стипановић (33) из Сајана, села крај Кикинде
Породична фарма вредног младића тренутно броји преко 250 грла стоке: на мужи се налазе 22 краве, седам јуница, преко 30 говеда и 150 свиња.
Померају се старосни услови: До пензије 5 година дуже него до сада?!
- Капацитет наше фарме је око 450 грла стоке. Сточарством се бавимо породично- отац , мајка и ја. Док многи напуштају села и одлазе у град ми смо редак пример породице која је из града дошла у село. Све је почело пре неколико година када смо купили кућу на селу,мало по мало газдинство се развијало, обори су се пунили стоком и ја сам решио након студирања да останем у селу - прича Богдан по струци ветеринарски техничар.
Сајан је село у којем се становништво највише бави пољопривредом - ратарством и сточарством, па се тако и у породици Стипановић обрађује око 60 хектара земље, узгаја се кукуруз, сунцокрет и луцерка као главна исхрана за стоку:
- У сезони се ради и до 12 сати на дан, ратарство и сточарство је уско повезано. Намиривање стоке почиње у раним јутарњим сатима, устаје се некада и око 4 сата како би се стока нахранила, ту је чишћење обора, штала, када је сезона радова у пољу радимо што би наш народ рекао од "јутра до сутра" - додаје Богдан.
Стање у сточарству поред повољних природних услова у Банату, није најбоље. Број стоке на нивоу државе из године се све више смањује, разлози су недовољна средстава у аграрном буџету, губитак тржишта и неконтролисани увоз:
И то је могуће у Србији: Бавећи се овим послом месечно можете зарадити 171 хиљаду динара
- Уколико се настави овим темпом и држава не заштити домаће произвођаче од увозника из Европске уније не знам ко ће се у Србији бавити сточарством. Најкритичнија година за сточаре била је 2003. када је цена товљеника била 39 динра за килограм живе ваге. Данашња цена товљеника је од 160 до 200 дин за исту количину.
У свињарству и говедарству најспорије иде обрт капитала. Породици Стипановић млеко већ годинама откупљује једна велика компанија. Богдан каже да производе, "екстра класу млека", али да цена млека већ две године није коригована:
- Када смо почели 2012. да сарађујемо са компанијом, цена млека је била 46 динара за литар , сада је око 39 динара. Што се тиче стања у свињарству, требало би само ускладити увоз свињског меса из ЕУ са нашим произвођачима, то би било изванредно, али уколико се настави неконтролисани увоз свињског меса наши произвођачи неће имати шта да траже на тржишту јер зараде неће бити.
Богдан истиче да је спас српске пољопривреде у породичним фармама:
- Најбоље је када се посао ради генерацијски.Погледајмо само западне земље, сав посао остаје у кругу фамилије. Добар пример сам видео у Данској где у селима свака породица има регистровано пољопривредно газдинство са неколико десетина па и стотина грла стоке.
Сточарство у Србији представља значајну грану привреде јер ангажује људске и природне ресурсе, нажалост број грла стоке се током последње три деценије драстично смањио. Сточни фонд је према анализама опада од 1,5 до 3 одсто на годишњем нивоу.
Написала је велико П уместо малог п и добила казну од 1.300 евра
- Држава би требало само мало да поведе рачуна о пољопривредницима,највећа помоћ би била адекватна цена на тржишту и плаћање на време - наглашава Богдан.
- Млади пољопривредници који су на селу треба ту и да остану, да шире своју производњу, док они који живе у градовима, а имају парче земље на селу требало би што пре да се врате, јер само тако ће себи и својој породици обезбедити егзистенцију - закључује овај млади, вредни човек који ће своју будућу породицу основати управо у селу.