ИЗАЗОВ ЗА МЛАДЕ НА ТРЖИШТУ РАДА: Упркос већим ценама по сату, све мање њих прихвата послове преко задруге
Студентско омладински задружни савез утврдио је минималну накнаду 220 до 360 динара по сату
Онлајн настава, забрана окупљања, затварање кафића, клубова, биоскопа, у последњих годину дана изменили су животе младих. Ипак, док спровођење имунизације становништва најављује попуштање мера, чини се да измењене околности на тржишту рада узроковане пандемијом за младе у Србији тек постају изазов.
СРБИ, ВРЕМЕ ЈЕ ДА СЕ РАЗВИЈА АВИО-БИЗНИС: Велика немачка компанија завршава објекте у Старој Пазови, потребни радници
СРБИЈА НАСТАВЉА ДА УЛАЖЕ У НАРОД НА КОСМЕТУ: Нова производна линија и још радних места у Зубином Потоку
ОТВАРА СЕ НАЈСЛАЂА ФАБРИКА У НОВОМ САДУ: Посао за више од 100 радника, ускоро почиње производња
Поред такозваних "интернет послова", који добијају на популарности током трајања пандемије, омладинске и студентске задруге још увек нуде најширу лепезу повремених и послова са пуним радним временом.
Како наводе из Омладинског задружног савеза Србије, тренутно је 35 задруга у активном статусу, док се претпоставља да постоји још 10 неуписаних. Међутим, док оне повећавају обим радних места, кандидата који долазе на њихове адресе је све мање него обично, наводе из Савеза.
Заменица директора омладинске задруге "Трагач" Милена Стефановић објашњава да мањак интересовања за послове долази управо од стране студената.
- Доста њих није у Београду, вратили су се у своје родно место или морају да имају онлајн предавања, не могу да пропуштају, па нису толико слободни за ангажовање и доста наших понуда одбијају. Што се тиче лица која су незапослена, доста њих тражи посао преко нас, јер су у претходним фирмама изгубили свој посао, а дешава се да траже било шта да раде и да би бар имали неку месечну зараду - објашњава Стефановић.
Са тим су сагласни и у ОЗ "Булевар" где кажу да је на смањено интересовање за рад увелико утицао страх омладинаца и њихових родитеља од вируса, као и саме ситуације у земљи.
Ипак, ни они храбрији, али ни они којима је новац неопходан, неће да раде било који посао. Студенти и омладинци се највише интересују за послове који су добро плаћени и који нису много физички напорни, потврђују и из ОЗ "Булевар".
О томе сведочи и наш саговорник студент Н.К, који је имао искуства са запошљавањем преко задруга.
- Још један велики плус је сто је избор стварно шаренолик, па свако мозе да изабере оно сто би њему највисе пријало. Рецимо ја сам избегавао послове где бих морао да радим са људима, зато што би ми то било оптерећујуће и узело вероватно превише енергије коју бих инаце утрошио на учење.
Милена Стефановић каже да искуство показује да постоји велики број оних који нису задовољни самом природом послова.
- Углавном је то проблем радног времена, да ли је то сменски рад или једна дневна смена, па не могу да се укомбинују са факултетом и обавезама. Такође је проблем локација, јер млади не желе да путују даље иако у појединим фирмама постоји организован превоз са одређених локација, али све што је даље они не прихватају. Рекло би се да је најбоље када би им локација посла била што близе самом послу - наглашава Стефановић.
Студент Н.К. каже да се понуда послова изменила у последњих годину дана, али да је и даље веома добра.
- Епидемија јесте утицала на понуду студентске задруге, али селективно. Највише се одразило на понуду везано за кафиће, будући да се из недеље у недељу мењају епидемиолошке мере па је неизвесност постојања потребе за радницима у тим угоститељским областима под сталним знаком питања. Са друге стране нисам приметио неку велику разлику у пословима где се ради у неким мањим групама - каже он.
Иако се начин рада студентских и омладинских задруга променио "више од 50 процената", тврде из Савеза, који послови ће се наћи у понуди младима одеђују послодавци, и додају да врста ангажовања често зависи од сезоне, одржавања спортских и других манифестација. Тренутно, међу актуелним, налазе се позиције излагача робе у маркетима, продавца, рад у магацину, администрацили, кол центру, декларисање, промоције, дељење флајера.
Цена радног сата
Док се једни жале на понуду ангажовања, други на радно време, трећи имају замерке на зараду. Међу њима је и Н.К.
- Највећи проблем понуде бих рекао да је цена радног сата, док сам типовима послова и условима рада задовољан - каже он.
Милена Стефановић, пак, тврди да је у одеђивању цене рада најважније тежити да обе стране буду задовољне - и послодавци и омладинци.
- Како је дошло до промене минималне цене рада, односно повећана је на 183,93 динара, тако смо и ми променили наш ценовник. Односно предложили смо послодавцима да то буду веће цене ангажовања за наше омладинце, тако да се сатнице крећу од 220-300 динара по сату, дневнице се крећу од 1600-3500 динара зависно који се посао обавља.
Пошто је Влада Србије прописала минималну цену рада 184 динара по часу, Студентско омладински задружни савез утврдио је минималну накнаду 220 до 360 динара по сату.