Подешавања Сачуване вести Претрага Navigacija
Подешавања сајта
Одабери писмо
Одабери град
  • Београд
  • Дечани
  • Јагодина
  • Крагујевац
  • Крушевац
  • Ниш
  • Нови Сад
  • Ораховац
  • Панчево
  • Пирот
  • Приштина
  • Призрен
  • Сомбор
  • Суботица
  • Штрпце
  • Ужице
  • Врање
  • Вршац
  • Зрењанин
  • Звечан

Машине никада неће моћи да их замене: Ово је индустрија у којој раде углавном млади и високо образовани

17.03.2018. 08:46
Пише:
Србија Данас/Блиц
Inteligencija
Интелигенција / Извор: Профимедиа

Индустрија будућности

Звучи невероватно, али допринос креативаца домаћој привреди већи је него неких традиционалних сектора, као што је на пример грађевина. 

Према подацима Светске банке, креативна индустрија приходује до 7,1 одсто БДП-а односно свега оног што за годину грађани и привреда створе, док грађевинарство - пет одсто. А креативна индустрија има широк опсег - од издавачке делатности, реклама, дизајна, архиктетуре, заната, филма, телевизије, видеа, фотографије, сектора информационо комуникационих технологија, издавачка делатност... Ту припадају и музеји, галерије, библиотеке, музичка, сценска и визуелна уметност... У ширем смислу оне укључују и телекомуникације.

Ова индустрија има светлу будућност, јер је све већа потражња за њеним производима. Од 6,8 сати дневно колико просечан европски потрошач има на располагању за активности које нису рад, оброци, спавање и кућни послови, више од 60 одсто се троши на конзумирање производа из креативне индустрије.

- Процењено је да око 57 одсто свих послова може да буде укинуто или у најмању руку неповратно промењено до 2050. године због аутоматизације. Око 60 одсто свих занимања обухватају најмање 30 одсто активности које могу да се технички аутоматизују. Креативне вештине ће имати највећу потражњу на нивоу глобалне радне снаге, а продукцију креативног садржаја није могуће аутоматизовати. Креативност се базира искључиво на доступности локалних талената и њиховој изврсности и аутентичности - каже се у студији, коју је недавно на конферецнији "Креативна Србија: Будућност је креативна", презентовао Бранко Радуловић, професор Правног факултета.

Bioskop "Zimska bašta" - Toronto
Биоскоп "Зимска башта" - Торонто / Извор: Профимедиа

Ове индустрије развијају се брже од остатка привреде, секторски БДП повећан је за 16,4 одсто од 2014. до 2016. године, а што надмашује сваки други сектор српске привреде у истом периоду. Укупни приходи креативних индустрија чине 13,5 одсто БДП, а у 2016. укупни приходи овог сектора достигли су 4,7 милијарди евра.

У Србији, сектор креативних индустрија обухвата 31.835 регистрованих фирми, а у њима је запошљено 110.574 особа. Више од половине је факултетски образовано, док је 67 одсто радне снаге старости 25-44 године. У последње три године креативним индустријама припада 13,1 одсто свих старапова који су покренути. Нови предузетници имали су просечну годишњу стопу раста од 22 одсто, док је цела привреда забележила 5,3 одсто.

Vudu
Вуду / Извор: Профимедиа

Предузећа из кративне индустрије су продуктивнија, а продуктивност је већа за 89,3 одсто од просека у целој привреди. У Земљама Источне Европе, креативни производи чине око четири одсто укупног извоза, а у Србији чак 25 одсто.

Интересантно је и да креативне индустрије могу да подстакну и раст туризма. Тако је "Филм Лондон", лондонска агенција за видео садржаје, објавила да филмови и телевизијски програми који приказују Велику Британију, привуку око јендог на сваких десет туриста из иностранства, који троше око 1,8 милијарди фунти годишње. Сваке године 28 милиона људи посети Британију после гледања снимака те земље.