Нису тешки, а веома ИСПЛАТИВИ: Ако желите ЕКСТРА ЗАРАДУ, почните да се бавите ОВИМ ПОСЛОМ
Ови људи су заменили канцеларију са плантажом, и нису се покајали
Маја Мандић ради као начелница инспекције, док Ђорђе Андријанић предаје деци у Музичкој школи. Кад заврше свој посао, они по подне и слободним данима постају пољопривредници.
Прочитајте и:
"Копај, копај, кад ниси хтела да учиш", та изрека могла би се рећи многима, али не и Шапчанки Маји Мандић, дипломираном хемичару биохемије, која је, поред посла у граду, одлучила да се бави и пољопривредом. Када заврши посао у граду, где ради као начелница Одељења за инспекцијске и комунално-стамбене послове, одлази у село Јаловик, тридесетак километара од Шапца, где је на 40 ари очевог имања засадила лешник. Тада рачунар и оловку замени ашовом. Управо са том алатком затичемо је на парцели, где узима земљиште за анализу, како би проверила да ли има довољно хранљивих материја за следећу фазу раста.
- Одлучила сам да подигнем овај засад пре пет година. Размишљала сам шта је најбоље, консултовала стручњаке, проучавала литературу и одлучила се за лешник. Било ми је важно да на имању могу да радим после мог посла. Такве услове даје управо лешник. Он захтева да се обрађује, тражи и улагање, али не тражи свакодневну бригу. Урадили смо систем за наводњавање, а уз консултацију професора са новосадског Пољопривредног факултета спроводимо агротехничке мере - прича Маја.
Прошле године убирали су прве плодове. Тридесет килограма лешника било је довољно за рођендане и породична славља. Овогодишњи род од 100 килограма претекао је за пријатеље и фамилију.
До пуног рода треба сачекати још коју годину, али то не обесхрабрује Мају, која је и мастер контроле квалитета и управљања животном средином, да улаже и ужива у плодовима свога рада.
- Ово је много растерећеније. Овде вас не боли глава. Јесте захтевно, али има и своје предности. Овде човек може да ради и да буде опуштен. Ако се улаже, може и да се заради - каже Маја.
Ђорђе Андријанић је професор хармонике у шабачкој Музичкој школи "Махаило Вукдраговић" пре подне. Свако по подне проводи на свом имању у Дуваништу. Најтеже што је подизао пре бављења пољопривредом била је хармоника. Сада на својој плантажи боровнице која се простире на три хектара плодне мачванске земље организује посао и ради све што треба.
- Ако вам кажем да сам пре три године први пут видео трактор, можда ми нећете веровати. Имао сам своју фирму у Шапцу која се бавила трговином. Када сам одлучио да је затворим, почео сам да се интересујем где би могао да уложим новац. На основу искуства мојих другара, решио сам да новац уложим у подизање засада боровнице. Њена цена је добра. Не продаје се на нашем тржишту, али на западу добро иде - прича Ђорђе, чији су производи већ су стигли на тржиште Русије. Са неколико тона првог рода, покрио је улагање у текућој години.
- Радим и физички када затреба. Некада проводим и по 16 сати. Овај посао није упоредив са радом у школи. Једноставно, лепо је гледати како расте оно што си ти засадио и уживати у природи. Међутим, и овде има доста главобоље. Ова година је била неповољна, било је мраза, а онда је уследило врело лето. Онда дуне ветар, па поломи саднице и слично. Посао у школи је моја љубав - прича Ђорђе.
Хоћете да будете богати? Ако будете имали ове навике, можда то и остварите
Остао без посла па засадио малине
Један од најлепших малињака у селу Маови одржава машински техничар Игор Грујић, без дана радног стажа у пољопривреди. Када је пре две године остао без посла после пропасти једне од шабачких компанија у којој је радио, окренуо се пољопривреди.
- На 40 ари породичног имања засадио сам малине. Нисам око тога ништа знао, али ми је у сусрет изашао Милорад Јоцковић, пољопривредни стручњак. Мало-помало, кренуло је како треба. Све до рода. Међутим, иако сам имао око седам тона, цена ме је обесхрабрила. Хтео сам да будем свој газда и верујем да ћу успети. Штета је само што ова држава нема баш много разумевања за нас. Кад би избори били у време бербе, можда би се од овог посла могло живети - прича Игор.