Упознала мужа у граду, сад га прати на њиву: Којићи ОБНОВИЛИ дедино имање, па остали да СЕ БОГАТЕ на селу
Ивана и Драган подигли и породицу
Иван и Драгана Којић пре пет година одлучили су да напусте град, сталан посао и сугурну плату и започну живот на селу.
Прочитајте и:
Засукали су рукаве и обновили имање Ивановог деде у селу Дружетић, где данас живе с двоје деце. Гаје шљиве и праве мед, а како у шали кажу, нису партенери само у животу, већ и у послу.
У село су се преселили 2012. након венчања, била је то, објашњавају, заједничка одлука, на коју је можда и највише утицала потреба да се ствара породица. Новац предвиђен за медени месец уложили су у куповину њиве, па су данас, кажу, на меденом месецу по цео дан.
Овај ми неће побећи
И Иван и Драгана су дипломирани туризмолози, а упознали су се на послу.
- Радили смо заједно две године. Негде пред венчање ме довео овде да ми покаже у случају да не иде на послу како треба да ми и имамо план Б. Све је ишло по плану на послу, али ми смо заједнички одлиучили да започнемо живот овде. Повео ме кроз шуме и њиве у чизмама. Ја сам га упознала у оделу, а онда кад смо дошли овде обуо је чизме и рекао ми: Могао сам да испечем који казан ракије, а ја сам себи рекла: Овај ми неће побећи.- Деца расту уз родитеље као што су некад расла и не дајете им много да скрећу с пута. Не гаји их васпитачица, него ви од њих правите људе, што је опет с неке друге стране теже много теже. Овде су живахнији, одрастају на земљи и песку. Сматрам да је кубик песка најбоља играчка за децу, чак и у новије време – објашњава он.
И Драгана се слаже да је добро и здраво да деца одрастају на селу, а њихова већ сада иду у њиву и купе шљиве, малине и трешње, јер, како напомињу, радне навике се стичу од малих ногу.
Но, иако се често повратак на село представља у романтичном и идиличном светлу, као живот без стреса, у мирном уточишту природе, далеко од таштог и себичног градског света, он према Драганинин речима има и својих мана, а то је понајвише друштвени живот.
- У селу има доста успешних људи који су се вратили, и кад видите њих како раде то и вас вуче да идете напред. Има и некаквог и друштвеног живота, пар кућа где су млади, има и деце, али лагала бих кад бих рекла да ми понекад не фале град и комуникација с људима – прича Драгана.
Канцеларијски радници могу да изгубе више од 3 кг годишње радећи само једну ствар на послу!
Гаје шљиве на три хектара и праве мед из 50 кошница. Иван (32), некадашњи менаџер у хотелу, истиче да је за село и живот на селу одувек био везан.
- Откад сам био дете долазио сам с оцем код деде, али не да са села носимо, већ да на селу радимо, и то ми је на неки начин давало увид колико ту може да се заради. Међутим, на село се не треба враћати због зараде, јер ко се само због зараде враћа, разочараће се. Треба да волите сеоски менатлитет. Село је начин живота.
У селу живиш у складу с природом. Човек мора бити спреман да поднесе терет више силе, јер у селу не можете да радите кад ви хоћете, већ кад вам то време дозволи – каже Иван и додаје да је у селу човек богат онолико колико ради, али и да они не јуре за зарадом, већ да своје имање шире полако, из реалних средстава, сваке године за пола хектара или хектар.
Овај град у Србији има 10.000 људи на бироу, а фале им - чистачице и возачи
- Мени нико не може да плати то што сам добио, тиме што сам се вратио. Најлепше се осећам у чизмама, напољу у њиви. То ме испуњава, осим тога жена и ја имамо прилику да будемо с децом нон-стоп, да их гледамо како расту, то не може свако себи да приушти.