БАНКЕ УПОЗОРАВАЈУ: Хара ПРЕВАРА да вам је легло 100 евра, НА ОВУ ПОРУКУ НЕ СМЕТЕ ОДГОВОРИТИ!
Поруке са малициозним прилогом наводно стижу са домена банака у Србији. Прилог има назив "Обавестење о приливу за ....", а порука има садржај "Обавештење_о_девизном_приливу:__ЕУР..."
Неколико клијената банака које послују у Србији добило је имејл који им наводно шаље банка са обавештењем о девизном приливу на њихов рачун. Нажалост, те банке су се нашле на мети фишинга.
СКРИВЕНА БЛАГА СРБИЈЕ! Људи остану без текста кад схвате да су ова места у нашој земљи
Српска Тоскана опустошена: Род трешње потпуно десеткован (ФОТО)
Ове жене желе да наплате свој "додатни рад у карантину": Идеја групе мајки прерасла у националну кампању
Како кажу из једне од банке која је била мета напада, реч је о "фишинг" кампањи како би се злоупотребили лични подаци корисника, а обично се дешавају када су значајни догађаји у земљи, попут исплате 100 евра државне помоћи грађанима која је управо почела ових дана.
Због тога кампања изгледа врло уверљиво, а "фишинг" поруке електронске поште изгледају као да се шаљу са легитимних домена, а садрже прилоге о девизном приливу новца који у позадини покрећу злонамерни код. Што асоцира управо на прилив који треба да стигне на рачуне.
Требало би напоменути да је и један важан знак преваре у поруци и то што вам 100 евра наводно стиже у девизама. Дакле, уколико добијете поруку да су вам легле паре у еврима, не отварајте је, јер уплата коју држава даје је у динарској противвредности.
Због све учесталијих "фишинг" превара, односно слања имејл обавештења у име финансијских институција које у свом прилогу садрже малициозни фајл, Народна банка Србије објавила је препоруке финансијским институцијама које имају за циљ да заштите кориснике.
Препоручују да, у складу са Одлуком о минималним стандардима управљања информационим системом финансијских институција и добром пословном праксом у циљу заштите својих клијената, финансијска институција при пружању електронских услуга примени безбедне и ефикасне методе за проверу и потврду идентитета пошиљаоца имејла.
- С тим у вези финансијска институција која прослеђује својим клијентима имејл обавештења треба да размотри могућност да иста буду дигитално потписана, чиме ће омогућити верификацију идентитета пошиљаоца и пре отварања имејла - објашњавају у НБС.
Препоручује се и да финансијска институција на адекватан начин упозна своје клијенте на који начин могу утврдити идентитет пошиљаоца имејла, односно утврдити да ли је исти заиста упутила финансијска институција, као и на који начин је пожељно поступити с нежељеним имејлом (на пример, да клијент не отвара прилоге из такве имејл поруке, да обавезно обрише поруку из свог имејл сандучета и да о пријему нежељеног имејла обавести финансијску институцију како би она даље предузела адекватне мере).
Напомињу да је финансијска институција чији су клијенти суочени с "фишинг" преварама дужна да о томе обавести Народну банку Србије.