КО ЋЕ ИМАТИ ПРЕДНОСТ ПРИ ДОДЕЛИ БЕСПЛАТНЕ СТОЛАРИЈЕ: Рок за пријаву ускоро истиче, а одлучиваће ранг листа
Рок за пријаву истиче 21. маја
Општине у Србији имају мање од 10 дана да се пријаве за програм којим држава обезбеђује значајне субвенције за замену столарије на становима и кућама, али и за куповину нових котолова за грејање. Многе општине већ су почеле да се пријављују ресорном министарству за средства, рок за пријаву истиче 21. маја, а онда су на потезу грађани.
ОД МЕСИЈЕВОГ И РОНАЛДОВОГ ДРЕСА СА MOZZARTOVIH АУКЦИЈА - 2,4 МИЛИОНА ДИНАРА „ПАРА ГАВРИЛО“!
Удвостручена трговинска размена Србије и Словеније: Упркос пандемији бележимо раст
ОТВАРА СЕ ГРЧКА! ЕВЗОНИ ОД СУТРА ДИЖЕ РАМПУ ЗА СРБЕ: Данас дозвољен прелазак само са грчким пасошима
Очекивања су да ће до 10. јуна бити потписани уговори са општинама, а потом следе још два јавна позива. Први ће бити намењен компанијама која ће и радити на пословима уградње столарије и пећи, а други ће бити за грађане.
Јавни позиви за грађане практично ће бити расписани почетком трећег квартала 2021. године, односно у јулу.
Који ће критеријуми бити кључни у рангирању и која ће све бити потребна документација биће на општинама. Они ће детаљно, у сарадњи са ресорним инситуцијама, прописати ко то има предност и који ће бити услови за добијање државне субвенције која ће износити половину новца од укупног трошка грађана за столарију или пећи.
На основу критеријума који ће бити прописани, пријављени ће се бодовати и на основу тога ће се формирати коначна ранг листа. О свему томе водиће рачуна општинска комисија.
- Треба хитно да се објаве услови, због грађана, шта тачно треба и који су услови пријаве на конкурс. Просечна старост објеката у Србији је преко 50 година, тако да ми увелико имамо велики број грађана који испуњавају све услове за енергетску санацију стамбених објеката, каже Горан Родић из Грађевинске коморе Србије.
- Енергетска ефикасност мери се са термалним камерама, и оно што су мерења до сада показала јесте да су главни извори где се највише губи топлота управо столарија и фасада, каже Родић и додаје да ће у склопу овог пројекта то радити комисије које треба да оснују општине.
Како додаје, када је 2004. године Грађевинска комора Србије, радила истраживања енергетске ефикасности испоставило се да је око милион и по објеката било зрело за реконструкцију.
- Данас их је много више од милион и по, закључује Родић.
Енергетски пасош ће највероватније бити један од критеријума. Реч је о сертификату којим се проверавају енергетска својства и ефикасност објекта, што би у преводу значило колико нам је на стану изолација у стању да задржи топлоту.
Фокус при додели субвенција за столарију могао би да буде на објектима који се котирају на нижим степеницима енергетске ефикасности. Конкретно то би било испод такозваног Ц разреда који је на трећем месту од укупно 8.
Практично на листи приоритета били би следећи разреди Д, Ф И Г, док се А и Б, па и Ц не би узимали за приоритете. Важна информација је и да сва новоградња мора да испуни критеријуме Ц категорије, док се за постојеће објекте очекује да се након реконструктивних радова, њихов енергетски разред повећа макар за 1.
У склопу пилот пројекта, за који је овај конкурс расписан и који ће се одвијати ове године, доделиће се 54 милиона динара за ове намене, а максимални износ средстава по локалној самоуправи је 10 милиона.
Поред буџетских средстава у наредним годинама из Министарства очекују финансијску подршку фондова ЕУ, као и међународних финансијских институција као што су Светска банка, Европска инвестициона банка, Банка за обнову и развој, Немачка развојна банка KfW и сл. писао је Танјуг. Према најавама из ресорног министарства када пројекат уђе у фазу пуне реализације на располагању ће бити буџет од око 150 милиона евра.
Као један од показатеља како ће изгледати рангирање домаћинстава за доделу субвенција за енергетску санацију стамбених објеката може послужити и сет критеријума који су се користили у сличном пројекту који је спроведен у Ужицу 2019. године.
Наиме било да је реч о субвенцијама за столарију, фасаду, или замену ложишта, пријаве грађана су се бодовале на основу:
- Фактора искоришћења површине ( Површина објекта подељена са бројем корисника објекта).
- Стања спољних зидова
- Техничке карактеристике спољне столарије
- Постојећи начин грејања
- Врста грејног уређаја
Што су имали мањи број бодова на основу наведених критеријума, то су били више позиционирани на коначној ранг листи.
Овим Пројектом је предвиђено неколико мера повећања енергетске ефикасности објеката од субвенција за столарије, преко помоћи за изолацију и замену ложишта до уградње соларних колектора за загревање воде.
Иако су, статистички, главни извор губитка топлоте прозори и врата, замена столарије не може да оствари потпун ефекат ако је термоизолација објекта лоша. Један објекат кроз неизоловане зидове губи у просеку око 30 одсто енергије, док су таваница и кров одговорни за око 25 одсто губитака енергије.
Такође, термоизолација, у зависности од стања столарије, смањује потрошњу енергије од 40 до 60 одсто, и с' обзиром да траје у просеку 25 година, она генерално продужава рок трајања објекта на који се поставља.
У склопу повећања енергетске ефикасности биће субвенционисана и замена пећи, односно индивидуалних ложишта у домаћинствима. Очекује се да би кроз овај програм могло да буде замењено чак 1,2 милиона ложишта која тренутно не испуњавају еколошке стандарде.
У ресорном министарству верују да овај посао може да се заврши у наредне три године, што ће омогућити да рачуни грађана буду 15 до 20 одсто нижи, било за топлотну или за електричну енергију.
Такође, субвенционисаће се и уградња соларних колектора, али како зелена, еколошки одржива и ефикасна технологија, као и употреба обновљивих извора енергије, тек треба да се омасови у нашој земљи, многи мешају соларне панеле, који искључиво служе за трансформацију сунчеве у електричну енергију, са соларним колекторима.
Соларни колектори користе енергију сунца како би стварали топлоту (не енергију) која може да се искористи како би се загрејала вода за туширање, догрејао простор или опрали судови или веш. Коришћењем соларних колектора за загревање воде се драстично смањују трошкови, у просеку од 50 до 80 одсто.