"ХЛЕБ БИ САДА ТРЕБАЛО ДА КОШТА МНОГО ВИШЕ" Ево колико ће векна од данас бити скупља у Србији
Због поскупљења сировина и енергената на светском тржишту расту и цене хране. У протеклих годину дана она је поскупела више од 30 одсто.
Векна хлеба "сава" наредна три месеца неће моћи да буде скупља од 49 динара. Без интервенције државе коштао би до 65 динара, кажу пекари. Стручњаци истичу да је читав свет суочен са поскупљењима и да би и у Србији била далеко већа да нисмо аграрна земља, и да држава не користи и могућност ограничења цена основних животних намирница.
ЕВО КОЛИКО ЋЕ СРБИЈА ПЛАЋАТИ РУСКИ ГАС: Постоје два могућа сценарија, чека се кључни моменат у преговорима
ДРЖАВА ПОНОВО ДЕЛИ НОВАЦ? Велике повишице очекују ПЕНЗИОНЕРЕ, а ево и када стиже НОВИХ 100 евра за младе
ЕВО КОЛИКО ДАНАС КОШТА ГОРИВО: Литар дизела је драстично појефтинио, а цена ће бити ЈОШ ПОВОЉНИЈА
Због поскупљења сировина и енергената на светском тржишту расту и цене хране. У протеклих годину дана она је поскупела више од 30 одсто.
Да би спречила веће поскупљење хлеба држава је одредила највећу продајну цену хлеба "сава". У наредна три месеца биће три динара виша него до сада.
Зоран Пралица из Уније пекара Србије рекао је да је реална цена хлеба са садашњом ценом пшенице, која је са 35 динара у овом моменту скочила на 41 динар, између 60 и 65 динара.
- Овако ова корекција цене хлеба са новом уредбом са 46 на 49 динара, уз помоћ брашна које ћемо добити из робних резерви, је нешто што је тренутно. Ако се овај рат настави а нема индиција да се скоро заустави, на јесен могу да нас очекују поново нове турбулентне цене, тако да ћемо ми поново морати да бранимо цену хлеба са интервенцијом државе - каже Зоран Пралица.
Одлука државе да ограничи цене основних животних намирница је добра с обзиром на околности у целом свету, кажу стручњаци.
Истичу да поскупљења не могу да нас заобиђу, али да су мања него у неким развијенијим земљама. Многима то не делује тако, јер је учешће хране у кућном буџету код нас око 40 посто, а у Европској унији између 12 и 17 посто.
- Код нас свако померање цена навише, ствара психозу, инфлаторно делује. Тај удар високих цена хране највише осећају сиромашне земље и земље у развоју којима ми припадамо, али код нас је тај удар нешто слабији, јер смо ми аграрна земља, имамо довољно хране и некако ћемо то лакше поднети - каже Милан Простран, агроекономиста.
На раст цена велики утицај имају и сукоби у Украјини, и блокада извоза житарица из те земље. На берзама у Чикагу и Паризу пшеница и кукуруз достижу највишу цену у последњих 10 година. Слично је и код нас, иако је раст на Продуктној берзи нешто нижи од светског и европског просека.
- Цена пшенице је 40 динара за килограм без ПДВ-а, то је историјски максимум, кукуруз је на 34 динара без пореза. Соја се примирила, била је 84 динара, сада је 82-82,7 динара. Новим родом пшенице се трговало по 37,5 динара без ПДВ-а, што је изузетно висока цена за ово доба године и то већ наговештава да се не очејује нижа цена, већ се очекује се даљи тренд високих цена житарица и уљарица на светском тржишту - каже Милош Јањић, директор Продуктне берзе.
До жетве пшенице још су два месеца. Она је тренутно, кажу стручњаци, ниска, тек формира род и киша јој је преко потребна. Због суше нижи приноси се могу очекивати у Америци, Индији, Западној Европи, што ће свакако утицати на цену пшенице.