ДА ЛИ СРБИЈА ТРЕБА ДА СТРАХУЈЕ? Прогнозе економиста нису сјајне - свету прети несташица основних животних намирница
Све од хране, намештаја, одеће, обуће, електронике, делова за аутомобиле и бицикле, као и машине, али и тоалет папира кога је баш у марту прошле године недостајало у продаји, може бити на удару због ове ситуације, истичу светски шпедитерски стручњаци.
Прошлог марта пандемија вируса корона на кратко је зауставила глобалне ланце снабдевања, а овог марта то је учинио један брод. Наиме, контејнерски брод насукан у Суецком каналу блокирао је проток робе из Азије ка Европи, тиме и остатку света. Економисти страхују да би брод могао ту да остане недељама, што би значило кашњење пошиљки и могућност привременог нестанка робе на полицама широм света.
Сузе рони са Цетиња соко, не падоше никад овако дубоко: Црна Гора забележила највећи јавни дуг у новијој историји
Министарка открила који запослени у Србији имају приоритет: Познато ко може први да стане у ред за вакцину против короне
ЗАГЛАВЉЕНИ БРОД У СУЕЦУ НАПРАВИО ЗЛО: Недостајаће нам најважнији артикал на свету, куповали смо га као "луди" (ФОТО/ВИДЕО)
Све од хране, намештаја, одеће, обуће, електронике, делова за аутомобиле и бицикле, као и машине, али и тоалет папира кога је баш у марту прошле године недостајало у продаји, може бити на удару због ове ситуације, истичу светски шпедитерски стручњаци.
С друге стране, на Србију тако нешто, како стручњаци оцењују, не би требало да има претерано велики утицај јер се мали део робе поморским путем допрема у нашу земљу.
Шта се заправо десило?
Брод "Евер Гивен", дугачак колико је зграда Емпајер Стејт Билдинг висока, насукао се дијагонално у уском пролазу од Средоземног до Црвеног мора, и најкраћем морском путу од Азије до Европе, након што је посада изгубила способност управљања усред јаког ветра и прашине. Како је тиме блокиран пролаз осталих бродова за контејнерски превоз терета, процењује се да се ствара застој за око 9,6 милијарди долара промета дневно.
Багери и тегљачи раде око 400 метара дугог трупа брода, а у међувремену, подаци о праћењу бродова показали су да су неки бродови-контејнери већ почели да се преусмеравају око Афричког рта, руте која може додати две недеље дужине путовања.
Професор на Економском факултету у Београду Вељко Мијушковић сматра да Србија не би требало да страхује од ове ситуације, јер како каже, мала је количина робе коју добијамо поморским путем.
- То углавном све стиже железницом с једне стране и с друге из оближњих европских земаља или авионским путем. То је један догађај који ће се решити. Наравно, јасно је да ће доћи до неких заостатака у временској испоруци, али то је нешто што је сигурно и урачунато као нека врста ризика. Озбиљне компаније на то свакако рачунају - објашњава Мијушковић.
Он додаје да је осигурање у оваквим ситуацијама веома битно.
- Овако када се касни са робом, важно је сагледати на коме је одговорност, на коме су канали, то све зависи и до уговора који се потписује и са осигуравајућим кућама, а обично такви аранжмани постоје за овакве ситуације - истиче Мијушковић.
Према његовим речима, корона је свакако неке ствари променила у ланцима снабдевања, што се може показати као добро баш у овој ситуацији са бродом.
- Од првог тромесечја трајања короне, морале су се наћи алтернативне руте и тако је, рецимо, железничка конекција постала популарна па се доста робе сада на тај начин транспортује. У принципу ова ситуација само показује да треба имати алтернативне изворе и руте снабдевања. Просто увек треба рачунати на овакве непредвиђене ствари - каже саговорник.
Проток терета није једина брига
Тешко је одредити прецизно колики су губици, јер кроз канал пролази мноштво теретних бродова дневно који превозе различите сировине и робу, али се може сагледати ризик имајући у виду да 12 одсто целокупне глобалне поморске трговине пролази кроз Суецки канал.
Неки стручњаци кажу да би ослобађање брода могло потрајати данима или чак недељама, стварајући ефекте таласа у суштински свим глобалним индустријама.
Наводе аналитичари, рецимо, да би се овако нешто могло одразити на несташицу делова за бицикле, али и на залихе тоалет папира, а то пре свега због несташице контејнера за превоз.
Наиме, проток терета није једина брига за оне који управљају ланцима снабдевања. Такође је велика потражња за опремом за превоз терета.
- Када је канал блокиран, значи да контејнери не могу да се врате за утовар робе - објаснио је Флориан Браун, шеф једне компаније за прекоокеански транспорт за Европу, Блиски Исток и Африку,
Бразилска компанија Сузано СА, највећи произвођач дрвене целулозе, сировине за производе који укључују материјале за купатило, истиче да би значајни поремећаји у трговини целулозом могли на крају да утичу на залихе тоалетног папира ако произвођачи немају довољно залиха, преноси Блумберг. Слична је ситуација и са другим производима.
На коме је одговорност
Шпедитери могу тражити потраживања од осигуравајућег друштва "Евер Гивена" због губитака који произлазе из кашњења пошиљки, рекли су Ројтерсови извори.
Превозници ће вероватно рећи бродарима и шпедитерима да ситуација потпада под клаузулу више силе у уговорима ако се реши у наредних неколико дана, објаснио је Флориан Браун.
- Ако се та ситуација не реши, а терет треба истоварити и брод оштетити, тада постоји потенцијал да ће превозник назвати општи пресек - рекао је.
- А то значи да сви власници терета морају финансијски да допринесу решавању проблема.