Ирена Вујовић: Зелена Србија је наш генерацијски циљ
Животна средина се тиче свих нас, зато сви морамо да учествујемо
Министарка заштите животне средине Ирена Вујовић истиче за Греен News да "незаустављиво мењамо зелену слику Србије на боље".
ВЕСЕЛИН ЈЕВРОСИМОВИЋ: Брига о животној средини је наш императив
Циљеви оцењивања: Зашто су оцене саставни део образовања
УМАЊУЈЕ СЕ РАТА СТАМБЕНОГ КРЕДИТА ЗА ПРЕКО 100.000 ГРАЂАНА: Све што треба да знате о новој одлуци НБС на једном месту
Србија је последњих година постигла значајан напредак у области заштите животне средине. Шта нам можете рећи о резултатима и плановима за будућност?
Направили смо огроман помак у последњих неколико година и тиме смо показали да можемо да реализујемо зелене пројекте и подижемо стандарде заштите животне средине за наше грађане. Није увек било лако, посебно ако имамо у виду да се овом облашћу нико пре нас није озбиљно бавио, али нисмо одустајали. Имали смо стратегију и планове како да се из дана у дан приближавамо том циљу. Са сваким спроведеним пројектом приближавали смо се нашој визији, а то је зелена Србија која се развија на одржив начин – без несанитарних и дивљих депонија, без нагомиланог историјског опасног отпада, са чистим рекама, очуваним земљиштем, бољим квалитетом ваздуха за све.
У кратком временском периоду, наш резултат већ изгледа овако: Током три године биће уклоњено 900 дивљих депонија које су ругло Србије, а санирали смо и еколошке бомбе –седам несанитарних депонија у Пријепољу, Богатићу, Бечеју, Чачку, Трстенику, Прибоју и Зајачи. У овом моменту санирамо и друга еколошка жаришта, попут несанитарне депоније у Руми, Зрењанину, Пожеги и Шапцу. Изградњом трансфер станица за претовар отпада у Новој Вароши, Петровцу на Млави, Смедереву, линије за сепарацију отпада у Панчеву, стварамо услове за санацију других несанитарних депонија. Истовремено, много енергије улажемо у капиталне пројекте изградње модерних регионалних и рециклажних центара широм Србије, где ће се отпад третирати по најсавременијим стандардима и који су основни предуслов за управљање отпадом на системски начин.
Колико се годишње отпада рециклира у Србији и колико смо далеко од европског просека?
Са сваким пројектом који реализујемо, а који се тиче адекватног управљања отпадом, повећава се и стопа рециклаже. Програмом управљања отпадом за период од 2022-2031. године са Акционим планом предвидели смо изградњу модерних регионалних центара за управљање отпадом и пратеће инфраструктуре. Ове инвестиције ће у наредним годинама значајно повећати стопу рециклаже која данас износи 17,7%. Ситуација у чланицама ЕУ је различита. Прописи Уније предвиђају да до 2025. стопа рециклаже достигне 55%, а до 2035. године 65%. Те циљеве могу да достигну само развијеније државе које имају модерну зелену инфраструктуру, на чијој изградњи и ми у Србији вредно радимо. У годинама пред нама, уз планиране инвестиције у капиталне пројекте, и ми ћемо достићи европске циљеве.
Најављен је амбициозни пројекат за изградњу регионалног рециклажног центра у општини Уб. Да ли нам можете рећи нешто детаљније о пројекту?
Један од највећих еколошких проблема у Србији је неадекватно управљање отпадом. Да бисмо решили тај проблем на одржив начин, неопходна нам је зелена инфраструктура – регионални рециклажни центри, трансфер станице за претовар отпада, постројења. Изградња таквог центра у селу Каленић у општини Уб један је од најзначајнијих зелених пројеката у Србији, а док овај број магазина изађе у штампи, очекујем да ће почети и радови на терену. На том месту, отпад са територије 15 градова и општина биће третиран по најсавременијим стандардима, што ће поправити квалитет живота за више од пола милиона грађана.
Регионални и рециклажни центар у општини Уб, део је већег пројекта изградње сличних центара широм Србије, за који смо обезбедили 150 милиона евра. Општина Уб је је прва локација, јер је имала најспремније пројекте и добар је пример другима како ефикасно одговарати на процедуралне захтеве који прате овако велике пројекте.
У Србији се и активно спроводи акција уклањања дивљих депонија. Колико локација је до сада очишћено и какви су планови за будућност?
У претходне две године, уз подршку министарства које водим уклоњено је 730 дивљих сметлишта. Овај велики посао наставили смо и у текућој години, а план је да уклонимо више од 170 дивљих депонија у 30 градова и општина. То значи да ће наш резултат у току три године бити око 900 уклоњених дивљих депонија широм Србије. Међутим, упркос нашим напорима да решимо овај вишедеценијски проблем, и даље се дешава да поједини несавесни грађани одлажу различите врсте отпада на локацијама које су већ једном очишћене. Министарство стално апелује на локалне самоуправе и њихове надлежне инспекције да редовно конктролишу, а обезбеђујемо и средства за постављање видео надзора на очишћеним локацијама. Важна је и едукација, јер су у овом послу грађани наши главни партнери. Само заједно можемо да сачувамо локације које смо већ очистили.
Држава је субвенционисала замену индивидуалних ложишта у домаћинствима. Колико домаћинстава је обухваћено и какав је био одзив грађана?
У склопу пакета мера за унапређење квалитета ваздуха, пре три године покренули смо праксу расписивања јавног конкурса за локалне самоуправе за суфинансирање пројеката замене ложишта грађана у њиховим домаћинствима. Током три године, подржали смо замену више од 3.000 ложишта грађана у скоро 30 локалних самоуправа, котловима који користе еколошки прихватљивије енергенте попут гаса или пелета. Желим да захвалим свим грађанима који су се пријавили за ову врсту подршке, јер то говори да имају свест о томе колико је важно да свако да свој допринос за чистији ваздух. Бенефите овог пројекта осећају сви који су мењали ложиште, али и грађани који живе у околини јер је ваздух чистији.
Поред индивидуалних ложишта, мењају се и котларнице у јавним установама. Колико је ово важно, с обзиром да су котларнице на мазут и угаљ један од највећих загађивача ваздуха?
За нас је од виталног значаја да смањимо аерозагађење, и зато паралелно са конкурсима за замену индивидуалних ложишта, већ трећу годину заредом спроводимо и конкурсе за замену котлова у топланама и јавним установама. Подржали смо, током три године, замену више од 100 дотрајалих котлова који користе чврста горива. Мењали смо котлове и у бројним школама и вртићима, што је за нас кључно како бисмо малишанима обезбедили квалитетније грејање и чист ваздух у установи у којој проводе већи део дана. Конкурси за замену котлова су одлична мера, јер је резултат видљив већ у наредној грејној сезони и зато ћемо и даље одвајати средства у те сврхе.
Најављене су и изградње пречистача отпадних вода на више локација у Србији. Колико је ово важно за заштиту наших река?
Да бисмо кренули у изградњу постројења за пречишћавање отпадних вода, морамо да изградимо недостајућу канализациону мрежу. Тренутно градимо око 100 километара канализације, а затим крећемо у изградњу постројења која би пречистила отпадне воде пре него што се оне испусте у животну средину. За ове пројекте које реализујемо широм Србије обезбедили смо средства из европских фондова (ИПА) и 200 милиона евра из кредита Развојне банке Савета Европе (ЦЕБ), а слични пројекти се реализују и кроз пројекте других министарстава, из других кредитних линија.
Да ли Министарство има план да укључи грађане и локалне заједнице у доношење одлука везаних за заштиту животне средине?
Када сам на терену, користим сваку прилику да разговарам са грађанима и радује ме кад чујем да их занима животна средина, као и да разумеју на који начин и којом динамиком можемо да решавамо проблеме. Дешава се да грађани укажу на проблем, да имају иницијативу ка локалној самоуправи, која затим кандидује пројекте на нашим конкурсима. Од почетка се трудимо да пажљиво слушамо њихове потребе, што нам је био један од главних мотива да направимо систем Г-реацт, преко којег грађани могу брзо и лако да пријаве еколошки проблем на који наиђу у свом окружењу. Систем нам омогућава да пратимо који еколошки проблеми им највише сметају, што је за нас важно и на тај начин укључујемо кад одређујемо приоритетне проблеме за решавање. Животна средина се тиче свих нас, зато сви морамо да учествујемо, јер само заједно можемо да је сачувамо.