КАКО ЈЕ ГРАД ЗЛАТА ДОБИО СВОЈУ ТИТУЛУ? Дубаи није увек изгледао као данас, једна ствар га је дигла у небеса
Осим у Голден Суку, чувене продавнице златног накита у Дубаију се налазе и на Бур Дубаи Меена базару
Иако је сада чини да је то "град злата", Дубаи није одувек био такав. Током прошлог века, у делу где је данас чувени Голден Сук, уличице су изгледале готово исто као и данас, а красили су их многобројни дућани са дрвеним крововима.
Данас све то наликује Голд Суку из прошлог века, уз додатак одређених модерних елемената. Заправо, једино што се сигурно изменило јесте величина тог дела града.
Како су године пролазиле, тај део Дубаија се проширио са око са површине од око 400 м² на невероватних 2 километра широку и 3 километра другу зону.
ПАНДЕМИЈА БУКТИ, А ОНИ СУ ПОТПУНО БЕЗБЕДНИ: На које дестинације можете отићи и у доба короне?
ВЕЛИКИ УСПЕСИ СРБИЈЕ И У ДОБА КОРОНЕ: Најнижа стопа незапослености и највиши раст БДП-а у Европи
АЗИЈСКА ДРЖАВА ЗАИНТЕРЕСОВАНА ЗА САРАДЊУ СА СРБИЈОМ: Желе да пласирају наше житарице и месо?
Више од 700 трговаца данас ту има своје дућане - примарно у Голд Суку, али и у чувеном Меена базару који се налази у близини. Посебно је занимљиво што су многе продавнице које се ту налазе већ деценијама у рукама само једне породице.
Почетком 20. века је ту постојала само неколицина локалних драгуљарница.
Око четири деценије по почетку века ствари су постајале озбиљније, па су многи ирански и индијски предузетници ту почели да оснивају своје радње.
Када је откривена нафта 70-их година прошлог века, граду се срећа осмехнула и доживео је невероватан просперитет.
"Златна грозница"
Према тврдњама власника, прва званична продавница злата у овом граду, у Бур Дубаи Меена базару, била је „Јавери Jewellery“, која је основана 1990. године. Њу су основали чланови породице из Мумбаја, који су 1971. стигли у Дубаи.
Браћа Jayant и Анил су свој занат испекли у Бахреину, где је њихов деда основао компанију, која је између осталог продавала и златне полуге.
Данас на Меена базару постоје на стотине продавница великих трговинских ланаца, али и породичних радњи. Трговци бирају то подручје Дубаија, јер је јефтиније од Голд Сука.
Вест о успеху браће Јавери се проширила, па у Дубаи долазе многи из Индије, у жељи да достигну исти такав успех.
Сам врх периода "златне грознице" у Уједињеним Арапским Емиратима догодио се 90-их година прошлог века.
Чини се да је тада овај познати базар у Дубаију попримио изглед какав има данас.
Зато није ни чудно што је Дубаи назван "градом злата" и сматра се релативно приступачном дестинацијом за куповину злата и драгог камења.
Заправо се ради о томе да је у Дубају порез на злато од свега 5% ПДВ-а уведеног 2018. године, а туристи имају могућност да затраже повраћај новца за порез на злато.
Додатни разлози због којих је Дубаи назван "градом злата" су изузетно јака конкуренција и строго дефинисани закони, али и чињеница да цене накита у Дубаију нису фиксне. Оне се углавном формирају према дневној међународној цени злата. Наравно, то значи да туристи могу и да се ценкају.
Која је тајна успеха трговаца у Дубаију?
За већину трговинских радњи које продају злато важи неписано да правило да имају "тајну успеха" која се примарно односи на велики број сталних купаца и однос који власници таквих радњи граде са муштеријама деценијама.
Клијенти нису превртљиви и обично не долазе са намером да злато купе по повољној цени.
- Све се своди на искреност са купцима и јасно дефинисан став. Шта год да продајете, морате да кажете истину, како бисте добили онолико новца колико одредите - изјавио је за CNN травел Мехул Pethani, у чијој радњи, осим неколико рођака, раде и људи које он познаје још од детињства.
Код њега нема ценкања, јер Мехулови редовни купци имају потпуно поверење и знају да ће им сигурно дати најбољу цену. У Дубаију није неуобичајено да неко купи накит и да буде пријатно изненађен ценом. Управо на основу тога многи трговци и граде однос поверења са својим купцима.
С обзиром на то да продавнице не раде по принципу провизија, једноставно из љубави према свом послу, обичај је да свако од њих ради шест дана у току седмице и то чак по 12 сати дневно, осим петком, када раде по 6 сати.
Велики играчи у продаји злата
Наравно да има и продаваца злата и златног накита који су временом пожелели да се значајно прошире. Тако су неки од њих основали данас врло познате компаније.
Примера ради, компанија "Малабар Голд", која на 215 локација широм света има своје продавнице, остварује већи приход од чувене компаније "Tiffany анд Цо".
Трговци који су остали на мањем породичном бизнису не могу да се такмиче са њима, али на тржишту има места и за једне и за друге.
Током пандемије продаја је опала за око 40% у неким продавницама, а поједине компаније су чак размишљале да ли ће моћи да наставе са послом.
У једном тренутку им се чак учинило да посао више и не постоји. Ипак, многи трговци у "граду злата" надају се неким лепшим данима.