Како је Народна банка Србије препородила српску економију: Од "најлуђег курса у региону" до економског лидера у Европи
Већ осам година у Републици Србији је евидентан искорак напред у економским реформама и успесима које бележи наша држава, али и Народна банка Србије.
Након турбулентних година и "лудовања" курса, НБС осам година уназад успева да одржава финансијску стабилност Србије, без враћања у "неизвесна времена".
Негативне последице значајног слабљења валуте по финансијску стабилност Србије могли смо да осетимо у периоду пре 2012. године, када је динар из године у годину све више губио на вредности у односу на евро. Много пута се пре 2012. године догодило да и поред интервенције Народне банке, динар на годишњем нивоу ослаби и више од 10 процената.
АМЕРИЧКА ЕКОНОМИЈА НА КОЛЕНИМА: Корона-криза навела милион грађана да тражи помоћ државе, црно им се пише
РЕКОРДНИ ПАД: Хрватски БДП пао за рекордних 15,1 одсто у другом кварталу
ДОБРА ВЕСТ ЗА СРПСКИ ТУРИЗАМ: Усвојен пакет мера за помоћ хотелима, ево шта све садржи
Након 2012. године може се видети да се девизни курс стабилизовао и да су годишње осцилације само 2-3 процента последње две године и да динар јача у односу на евро. Јачање динара у односу на евра доводи и до значајног побољшања материјалног стања наших радника, јер им плате расте у односу на евро.
Одувек је било познато да у једној држави без јаке привреде нема ни стабилне валуте и да се курс "љуља" код сваке веће куповине. Тиме поведена и Народна банка Србије је успела да спроведе економске реформе током претходног периода и успешно савлада “лудовање курса” које је било свакодневица све до 2012. године.
Нестабилан курс и пад динара негативно утичу на пословање привредника. Привреда не може да планира никакве дугорочне инвестиције, као ни учествовање у међународним економским односима уколико не може да предвиди какво ће бити кретање девизног курса. Привредници који треба да изврше увоз сировина, како би их после обраде и креирања финалних производа продали на међународним тржиштима, без стабилног девизног курса су изложени могућим великим осцилацијама у цени и самим тим у великом ризику. Они не могу да пројектују цену која ће бити тржишно конкурентна на иностраним тржиштима.
Током 2011. године вредност домаће валуте одржавана је и емитовањем хартија од вредности Народне банке Србије и Владе, што је створило привид макроекономске и динарске стабилности, али сварно стање је било далеко од стабилног. Према подацима Европске банке за развој, динар је, у односу на валуте других земаља у региону у том периоду, највише ослабио, с обзиром на то да су хрватска куна, мађарска форинта и пољски злот јачали све време у односу на евро. Србија се тада суочавала са “реповима прошлости” и проблемом нерационалне јавне потрошње и великом "буџетском рупом", високим спољним дугом, као и великим дефицитом у текућем платном билансу. Страних инвестиција није било, приватизације су у тим годинама биле под "шапом малверзација", привреда је била орјентисана ка увозу, а динар је само "срљао".
Након овог периода нестабилности и скокова у вредности домаће валуте, уследиле су стратешки орјентисане и строге реформе, којима је држави обезбеђена дугорочна ликвидност и стабилни курсни систем. Привреда је у корак са тим реформама напредовала, а прилив страних инвестиција умногоме је помогао да се динар не подреди евру. Србија ће као резултат свих тих реформи бити један од економских лидера у Европи, а место на трону у региону је већ одавно ту.
Народна банка Србије већ осам година одржава стабилност девизног курса, а то је постигнуто проактивним деловањем и одговорним понашањем, јер као што се зна стабилан курс је један од најважнијих фактора монетарне, финансијске и макроекономске стабилности земље.
-Овакав приступ одржања релативне стабилности девизног курса је у складу са циљањем инфлације као основном монетарном стратегијом. У условима који креирају притиске ка слабљењу домаће валуте, попут актуелне неизвесности у међународним оквирима услед глобалне пандемије, НБС одмерено и опрезно користи претходно увећане девизне резерве. НБС се јавља на девизном тржишту као нето продавац девиза - саопштили су из Народне банке Србије у претходним данима.
У периодима преовлађујућих притисака на јачање динара, делујући проактивно НБС је куповала девизе, увећавајући на тај начин девизне резерве и стварајући здраву основу за очување екстерне позиције земље у условима турбуленција на глобалном нивоу. Поступајући тако, од априла 2017. до краја 2019. године НБС је у нето износу купила преко 5,3 милијарди евра, јачајући на тај начин отпорност домаћег финансијског система на шокове из међународног окружења.
Исправност поступања Народне банке Србије у претходних осам година добило је потврду и у економској теорији кроз стручну економску анализу БИС-а, која се бави ефектима слабљења (депрецијације) домаће валуте у условима високог степена задужености домаће привреде у страној валути.
Овај српски град по заради ПРЕТЕКАО републички просек и много веће градове!
ММФ: СРБИЈА СЕ НАЈБОЉЕ ИЗБОРИЛА СА КРИЗОМ, донела добре мере и највећи пакет у региону!
НАЈБОГАТИЈЕ ЗЕМЉЕ СВЕТА ДОЖИВЕЛЕ ВЕЛИКИ ПАД: Корона највише ударила на привреду Велике Британије
За три месеца више од пола милиона аутомобила ушло у Србију: Ко је од странаца најчешће долазио у нашу земљу?
Зоран Мартиновић: Без већих осцилација на тржишту рада у Србији