УНАПРЕЂЕНА БОРБА ПРОТИВ ПРАЊА НОВЦА У СРБИЈИ! Једним кликом до свих података

Шалтер / Извор: Профимедиа/илустрација

У Србију је на име дознака лане ушло више од 3,5 милијарди евра, од чега 482 милиона путем система за слање и пријем новца Вестерн јунион, Маниграм или РИА.

Међутим, подаци о томе ко, када и колико је примио новца из иностранства до сада нису били систематизовани на једном месту па су надлежнима, у случају потребе да провере токове новца, били потребни дани да утврде порекло пара и име примаоца.

Брзи токови трансфера новца у свету, захваљујући савременим технологијама, подразумевају и брзу реакцију држава, кажу надлежни, јер данас било ко из сваке државе света може да пошаље новац и да он већ након неколико минута буде подигнут у кешу у мењачници.

Управо због брзине протока новца, а када инспектори полиције или јавног тужилаштва треба брзо да дођу до података о томе ко је паре примио, једним кликом ће од 1. јуна моћи увидом у регистар да провере податке, уместо да данима шаљу захтеве платним институцијама да им доставе информације.

ЗБОГ ИСТЕКА ПОПУСТА TRAVELLAND ЈЕ ЗА ВАС ОТВОРЕН И У СУБОТУ ДО 20 ЧАСОВА

Могу ли МОРСКА ТРАВА И АЛГЕ да замене пластику?! Годишње се потроши ПОЛА МИЛИЈАРДИ кутија за понети!

СУСЕДИ ВЕЋ ТРПЕ ПОСЛЕДИЦЕ ВИРУСА! Два милиона мање туриста!

Народна банка Србије (НБС) ће водити регистар података о томе ко су корисници тих новчаних дознака како би подаци били доступни и другим надлежним институцијама које се боре против организованог криминала и прања новца, али то неће бити подаци о конкретним трансакцијама објашњава генерални директор Дирекције за законодавно-правне послове НБС Дејан Девић.

Подсећа да је ова обавеза последица измена и допуна Закона о спречавању прања новца и финансирања тероризма из прошле године, које су ступиле на снагу 1. јануара 2020.

Народна банка је иначе овим изменама закона добила обавезу да води поред већ постојећих регистара који се односе на новчане рачуне грађана, још два регистра.

Први је регистар сефова, а други је регистар корисника новчаних дознака.

Јединствени регистар

До сада су подаци о томе ко шаље, а ко прима новац били познати само банкама и није постојао јединствени регистар који би објединио све податке које банке воде.

Реч је такође, пре свега, о местима где се подиже новац у кешу, шалтерима пошта, али и мењачницама где се могу наћи "експозитуре" различитих глобалних сервиса који пружају услуге трансфера новца.

Основни циљ доношења ових измена и допуна закона и увођења регистра је унапређење борбе против прања новца и финанисирања тероризма, указује Девић.

- То су подаци који су обавезни и воде се у самој платној институцији. Међутим, о њима није постојала систематизована база, која ће се сада водити у НБС у складу са међународним стандардима. Ти подаци нису били мимо радара, само је постојао један мало компликованији пут да се дође до њих за надлежне институције које су укључене у брорбу против финансирања тероризма - каже Девић.

Сада ће то бити аутоматизована база, наводи, где ће надлежни органи благовремено моћи да приступе сваком кориснику, а за даље токове трансакција ће се као и до сада обраћати платним институцијама и банкама. Не постоји законски лимит који ограничава износ средстава које физичко лице може да прими из иностранства преко, на пример, Вестерн јуниона, али закон прописује обавезу да сваку трансакцију преко 15.000 евра, платне институције морају да пријаве Управи за спречавање прања новца.

Просечан износ новчане дознаке у 2019. години путем Вестрен јуниона, Маниграма и РИА износио је око 260 евра, кажу у НБС.

ПАНИКА СЕ ШИРИ ЕВРОПОМ: Отказана још једна велика манифестација због коронавируса