КОЛИКО СУ ИСПЛАТИВИ ПРИВАТНИ ПЕНЗИОНИ ФОНДОВИ? Решене недоумице: Тражио сам начин - паре на које ћу да заборавим
За 15 година постојања, приватни пензиони фондови нису испунили очекивања - тако би укратко могла да се представи оцена Фискалног савета.
Свега три одсто запослених редовно уплаћује у ове фондове, а они који то чине, не могу очекивати велике приносе. Чак ни пореске олакшице које постоје за ову врсту штедње, нису успеле да мотивишу грађане, за разлику од полиса животног осигурања, инвестиционих фондова или банака. Из Фискалног Савета поручују да није реално очекивати повећану заинтересованост, уколико се нешто не промени.
Државни пензиони фонд остаје и даље главни извор прихода најстаријим суграђанима. Додатни прилив требало би да обезбеде приватни пензиони фондови. Међутим, како сада ствари стоје та штедња није довољно исплатива.
ГРАЂАНИ ОДУШЕВЉЕНИ БРЗИМ ВОЗОМ: Дугачки редови испред благајни, сви желе да се провозају новом "Соколом" (ФОТО)
НЕВЕРОВАТНО! Познато какве су цене напитака и хране у брзом возу "Соко": Ово ће вас ОДУШЕВИТИ (ФОТО)
"СУТРА ПОТПИСИВАЊЕ СПОРАЗУМА У ВЕЗИ АУТО-ПУТА СЈЕНИЦА - ПОЖЕГА" Вучић уговара сарадњу са кинеским пријатељима
Никола има 30 година, али већ планира шта ће бити са 60. Тачније, са 58, јер тек тада ће моћи да располаже новцем који сада оставља у фонду - а то је заправо и тражио.
- Тражио сам рачун неки који ће бити дугорочнији, који ће ми бити сигуран, односно, како ја то волим да кажем "паре на које ћу да заборавим". Уплатим, знам да не могу дуго да их дигнем и зато сам се одлучио за приватни пензиони фонд. Једна од мојих теорија у старту је била да за неких 30-35 година, када ја будем дошао у те године да ћу моћи да рачунам на пензију, концепт пензије какав сад постоји неће бити - каже Никола Ђукић.
Иако је било очекивано да и други размишљају као Никола, одзив грађана за ову врсту штедње је мали, свега три одсто.
Високе накнаде
Никола Алтипармаков из Фискалног савета каже да приватни пензиони фондови наплаћују атипично високе накнаде.
- Они углавном инвестирају у државне обвезнице, чија је камата рецимо 2,5 одсто, док су накнаде приватних пензионих фондова 1,25 одсто. Дакле, приватни пензиони фондови половину тих прихода, који би требало да остварују осигураници, задржавају за себе - каже Алтипармаков.
Пензиони фондови у свету нису замишљени да инвестирају у државне обвезнице, као што се то дешава у Србији, већ пре свега у деонице и у светска тржишта капитала где се може остварити већа добит.
- Ми ту имамо ограничења да мора максимално 10 одсто да се инвестира у иностранство и наша друга препорука је да се то једноставно укине, да би приватни пензиони фондови могли да инвестирају у међународне берзе. Примера ради, реални приноси нашег приватних пензионих фондова прошле године били су минус шест одсто, а приноси америчке берзе су били око 20 одсто - појаснио је Алтипармаков.
За Николу са почетка ове приче проблем је и страх, бар судећи по реакцијама околине.
- После прве реакције која је изненађење, обично, и то у већини случајева друга реакција је "да ли си сигуран да је то исправно и да ћеш моћи на крају да располажеш тим новцем", и врло су ретки они који кажу: "Ок, супер, пробао сам, добра је то прича, добра ствар". Јер, опет кажем, нису упућени и не знају довољно о томе. Тако да сам ја у свом окружењу и у друштву људи у коме се крећем можда чак и једини који је овако рано кренуо да размишља о пензији - наводи Ђукић.
Конзервативни приступ инвестирању
У Групацији добровољних пензијских фондова кажу да су спремни за јавну расправу о предлозима Фискалног савета, али да се до даљнег о томе неће изјашњавати.
Економиста Иван Николић из Економског института каже да је крајем прошле године 75.500 грађана уплаћивало у приватне пензионе фондове, а да је просечан нето износ уплате око 40 евра.
- То је наравно мало и мали је број корисника, а разлог је низак принос односно ниска мотивација за приступање фондовима. Зашто је то тако? То је резултат светске монетарне политике, која је вођена последњих неколико година са ниским каматним стопама и ниским приносима на хартије од вредности. Са друге стране колебљиво стање на светским финансијским тржиштима - рекао је Николић.
Додаје да приноси инвестиционих јединица последњих година нису високи ни у земљама у окружењу, али ни глобално, рецимо у САД. Чак постоје земље где је номинални износ приноса био изразито негативан - Пољска, Словачка, Чешка, што је последица епидемије када су све берзе пале.
- Ми имамо конзервативни приступ инвестирању који је добар. Мотив је заштита инвестирора и улагача вођена лошом прошлошћу и ризицима које она носи. Законска обавеза је да се највећи износ улагања алоцира на државне хартије од вредности - појаснио је он.
Подсетио је на примере пензионих фондова у иностранству који су улагали у берзе, дешавали су се велики ломови, те се дешавало да осигураници остану потпуно без пензије.