У продавницама по Србији вам нуде картице са вашим именом, а ево да ли требате да их узмете или продавци хоће само да вас преваре

На каси великих трговинских ланаца уз рачун и осмех (не)верне муштерије све чешће добијају и понуду, мали знак пажње. Реч је о лојалити картицама које су преплавиле домаће тржиште и које прете да изазову рат ценама - никад повољнијим. На пример, уколико у потрази за кућном хемијом или козметиком за целу породицу пластифицирана картица са вашим именом и логом дрогерије у којој се нађете, не донесе жељени попуст или производ гратис или, можда, поклон на куповину одређеног производа, увек можете да "преместите" ту куповину у неки од хипермаркета који случајно баш тада има акцију. И то не било какву, већ акцију која траје рецимо до краја месеца и нуди снижење од двадесетак одсто са једном цаком - за потрошаче који су власници лојалити картице. И тако у круг.

Рачуница је јасна. Са утрошком врло мало времена потребног за попуњавање основних података, купци могу постати власници лојалити картице која ће им донети одређене повољности у одређеном периоду. Ипак, поставља се питање интереса трговаца да послују по нижим ценама од сталних, осмишљавају акције, обезбеђују и деле поклоне.

Потпредседник Националне организације потрошача Србије Зоран Николић тврди да је рачуница прилично јасна и на другој страни.

- Поента свега је да купују код њих. "Лојалити" значи оданост. То је један начин да се потрошачу каже: "Ја мислим о теби и хоћу да те наградим зато што ти мени дајеш свој новац" - оцењује истичући и примере државаних фирми које редовне платише награђују попустима и то "за нешто што иначе треба да се ради".

Ово, тврди Николић, није једини случај постојања лојалити програма, који чак не захтева коришћење картице.

- Тога има свуда. На пример, такси има пет вожњи, шеста је гратис. И у пекарама постоје акције од 30 до 50 одсто снижења, а нема лојалити картице - илуструје примером колико је брига о редовним корисницима важна тема.

Ово је прва земља на свету у којој ће јавни превоз бити бесплатан за све

Према његовим речима, оваква пракса у свету постоји више од 30 година, а код нас тек десетак са појавом великих маркета. Ипак, сматра да понуде нису нужно повољне и да грађани треба да буду на опрезу.

- Ако потрошач хоће да оствари погодности које лојалити картица нуди, а не купује толико често, замислите да је основни услов да би се повољност остварила куповина у минималном износу од 100.000 динара у неком периоду. Онда потрошач треба да се запита да ли је реално да оствари толику куповину у том периоду. Те картице имају ограничења и није све тако једноставно - упозорио је грађане да не срљају.

Мада се приликом попуњавања брошура за добијање лојалити картице корисници излажу ризику да буду жртве злоупотребе личних података, Николић сматра да тај страх није оправдан.

- Дељење података је забрањено. Они не смеју да заврше код неког другог, али мислим да трговци љубоморно чувају податке о потрошачима, јер ако их поделе са неким другим, долазе у опасност да изгубе тог једног верног купца - оцењује истичући да "то није терен за злоупотребу".

Оно што га брине јесте конкуренција и начин на који ће локалне трговине изборити са повољностима које нуде лојалити картице (још увек) својствене великим трговинама. Ипак, то (још увек) није брига потрошача.