"НА ИВИЦИ ЖИЛЕТА"! КОРОНА КРИЗА ОПУСТОШИЛА ЕКОНОМИЈУ КОМШИЈЕ: Црна Гора само што није банкротирала!
Корона криза практично је опустошила црногорску економију
"По ивици" иде Црна Гора. Ова суседна земља успела је пре неки дан да избегне банкрот. Задужила се за 750 милиона евра и тако избегла најцрњи сценарио, а статистика је већ неколико месеци све поразнија.
НОВО ГЕОПОЛИТИЧКО ОРУЖЈЕ! Најхладнија материја на Земљи мења глобално тржиште: Русија постаје главни извозник!
РУСКИ ТРГОВИНСКИ ЛАНАЦ СТИЖЕ У СРБИЈУ! Најављују да ће бити 20 одсто јефтинији
ВЕЛИКЕ ИГРЕ ОКО ВАКЦИНЕ: Фармацеутске компаније увелико праве рачунице - западу смета ниска цена руског цепива
Корона криза практично је опустошила црногорску економију. Не зато што у овој земљи није било мера и помоћи грађанима и привреди, већ највише због тога што се њена привреда највећим делом ослања на туризам, сектор који је међу најпогођенијима пандемијом. Месецима уназад нижу се лоше бројке и коначан најновији биланс је - сваки трећи Црногорац остао је без посла, а сваки четврти је у ризику од сиромаштва. Процене су и да ће економија Црне Горе ове године завршити у минусу од 12 одсто! И још један "црни" податак - јавни дуг ове земље могао би достићи чак 93 одсто БДП!
А шта говоре ове бројке можда се најбоље видети из следећег - Црна Гора је у 2020. ушла са рекордно високом запосленошћу и просечним растом БДП-а од 4 процента у последњих пет година. Јавни дуг је прошле године био 77 одсто.
Да је ситуација драматична потврдио је и црногорски министар финансија и социјалног старања Милојко Спајић, рекавши да је Црна Гора емитовањем државних обвезница на од 750 милиона евра, буквално избегла банкрот, и да је то био једини могући потез у овом тренутку. Министар је такође навео да је тиме избегнут и ангажман са ММФ.
- Црна Гора је избегла банкрот. Реаговали смо пре почетка следеће године да не бисмо упали у дужничку кризу. Ништа од тог новца неће ићи на потрошњу. Само за Црну Гору и враћање кредита - саопштио је Спајић на конференцији за новинаре.
Један од узрока прогнозираног пада црногорске економије у овој години од 12 одсто, који је највећи у региону, структурне је природе, јер Црна Гора има знатно мањи сектор индустрије који је отпорнији на ефекте здравствене кризе у односу на сектор услуга и туризма, оцењују економисти.
Према најновијој процени Међународног монетарног фонда (MMF) црногорска економија би могла ове године да ослаби 12 одсто, а сличну прогнозу (12,4 одсто) је у свом јесењем извештају објавила и Светска банка (СБ). Када је реч о јавном дугу, СБ је саопштила да би он у Црној Гори могао достићи 93 одсто БДП-а.
- Све земље које се у великој мери ослањају на туризам, авио саобраћај и неке услужне делатности, награбусиле су ове године због короне. Свакако да је пандемија највећи "кривац" за драстичан пад и црногорске привреде, а у складу са тим и за раст јавног дуга. Када вам БДП падне за десетак процената, аутоматски расте учешће јавног дуга - објашњава економиста Александар Стевановић.
Он сматра да комшије плаћају цену лоше године и верује да ће већ наредне године, ако успеју да опораве привреду, стабилизовати и остале економске показатеље.
- Процене међународних финансијских институција су свакако тачне, и Црна Гора јесте једна од задуженијих земаља у региону, али сигуран сам да неће банкротирати - оцењује Александар Стевановић.
У Црној Гори је од марта до новембра дошло до повећања незапослености од 11.000 особа или 31,6 одсто, саопштили су недавно из црногорског Завода за запошљавање. То практично значи да је скоро сваки трећи грађанин ове земље тренутно ван радног односа.
У Заводу оцењују да је ситуација на црногорском тржишту рада неизвесна и да статистички подаци нису охрабрујући. Подсећају и да је ове године прекинут позитиван тренд смањења незапослености који је регистрован од децембра 2017.
Сваки четврти грађанин Црне Горе живео је прошле године испод границе сиромаштва - 24,5 одсто, што је за 0,7 процената више у односу на годину раније, показала је анкета о дохотку и условима живота коју је урадио Монстат.
Праг ризика од сиромаштва, постављен на 60 одсто медијане националног еквивалентног расположивог дохотка, износио је на годишњем нивоу 2.261 евро за једночлано домаћинство (188,4 евра месечно), док је за домаћинство са две одрасле особе и двоје деце млађе од 14 година износио 4.748 евра (395,6 евра месечно).
Из Монстата су навели да су особе млађе од 18 година највише биле изложене ризику од сиромаштва (33,7 одсто), као и особе старости од 18 до 24 године (30,5 одсто), док су најнижу стопу ризика од сиромаштва имале особе старије од 65 година (15,1 одсто).