Неке у ПЛУСУ, неке у МИНУСУ: Ево колико зарађују БАНКЕ У СРБИЈИ
Приходи банака од камата у 2017. години нижи су за 8,7 милијарди динара него претходне године
Укупна добит пре опорезивања свих 29 банака у Србији на крају 2017. године износила је 68,7 милијарди динара. То је за 47,39 милијарде више него на крају претходне године, објавила је данас Народна банка Србије (НБС).
Прочитајте и:
У извештају НБС се наводи да су 22 банке имале добит, а седам је укњижило минус. Како је оценила НБС, на пораст профитабилности пословних банака у Србији највише је утицало смањење кредитних губитака проистеклих из лоших кредита (за 33 милијарде динара), као и консолидација банкарског сектора, односно спајања и припајања банака услед промене власничке структуре (допринос нето резултату од 12,5 милијарди динара).
Приходи банака од камата у 2017. години нижи су за 8,7 милијарди динара него претходне године, због мера ублажавања монетарне политике и последичног општег пада каматних стопа на међубанкарском тржишту и тржишту динарских кредита и хартија од вредности, што је делимично, како оцењује НБС, неутралисано смањењем расхода од камата банака за 5,8 милијарди динара.
У свим банкама у Србији на крају прошле године било је запослено 23.055 људи, 892 мање него у 2016. Укупна нето актива банкарског сектора износила је око 3.369 милијарди динара, а укупан капитал 667,1 милијарду. НБС је оценила да је висока капитализованост банкарског сектора Србије потврђена и на крају 2017. године, када је показатељ адекватности капитала износио 22,6 одсто, што је вишеструко изнад регулаторног минимума од осам одсто. Проблематични кредити на крају 2017. године износили су 204,9 милијарди динара.
Удео проблематичних кредита у укупним позајмицама банака био је 9,8 одсто, што је као је оценила НБС, најнижи ниво од увођења једнообразне дефиниције НПЛ кредита и обавезног извештавања 2008. године. На крају 2016. године тај удео је био 17 одсто. НБС је навела да ће у наредном периду бити усмерена ка очувању финансијске стабилности, уз професионалну посвећеност заштити интереса пре свега корисника финансијских услуга, али и свих осталих релевантних тржишних учесника.