Отворена прва БАНКА СЕМЕНА, старе сорте БЕСПЛАТНО доступне пољопривредницима
У Србији је отворена прва банка семена и гена "Зрно", у мионичком селу Паштрић.
Њен циљ је активно гајење старих сорти воћа, поврћа и житарица. План је да се овакве банке семена покрену у сваком региону Србије, што ће истовремено обезбедити очување локалног биодиверзитета и већу зараду пољопривредницима, јер се такви производи због своје специфичне ароме више вреднују на тржишту.
Банку семена у мионичком крају, богатом старим стаблима воћа, посебно јабука, крушака и шљива, основао је локални еколошки покрет "Оквир живота" уз финансијску подршку организација "ОРЦА" из Београда и Националне коалиције за децентрализацију Ниша. Она се разликује од других банака семена по томе што није усмерена само на сакупљање и складиштење семена. Стручњаци у овој установи конзервирају, ревитализују и чувају локалне варијетете воћа, поврћа и житарица.
Ако сте на СПИСКУ данас можете да подигнете НОВАЦ за накнаду!
УСВОЈЕН НОВИ ЗАКОН О Е-ТРГОВИНИ: Србија почиње да послује по најнапреднијим светским моделима, ево шта то значи
ТРАЖЕНИЈИ ОД ЗЛАТА: Србија има 10 одсто светских залиха овог метала
- Материјал којим у одређеном тренутку располажемо доступан је свим пољопривредницима мионичког краја, посебно онима који су се определили за органску производњу. Размена је бесплатна и сваки клијент је у обавези да нам врати мањи део семена, а остало може да задржи", рекла је координаторка тог пројекта, биолог Ивана Петровић.
Тренутно, како је навела, "завирују у баште" и пописују старе сорте, а постоји и интересовање да се банка или библиотека семена оснује и у другим регионима.
Циљ је да се умножи материјал којим банка располаже, а како свака пољопривредна култура има своје специфичности у сакупљању, складиштењу и сетви, пољопривредницима је омогућено да се међусобно повезују и размењују знања потребна за њихово узгајање.
Стручна подршка је неопходна, како је додала, и зато што пољопривредници могу понекад погрешно процене да ли неку врсту вреди узгајати. То је, на пример, био случај са локалном подврстом пшенице у Турској, која је скоро изумрла, јер у приносима није била конкурентна другим сортама, али осамдесетих година прошлог века је утврђено да је отпорна на низ патогена и да узгајивачи од ње могу да остваре добру зараду.
- Тако је и било и код нас. За лободу која подсећа на спанаћ и махунарке боб и бамију, ретко ко је чуо и готово је немогуће пронаћи те биљке на нашим пијацама. Поврће је угроженије, јер су то углавном једногодишње биљке, стабла су стара и остајемо без материјала ако га не чувамо сваке године - упозорила је Петровић.
Она је подсетила да је од некадашњих 7.000 врста јестивог биља, сада 75 одсто светске производње хране зависи од 12 врста биљака и пет врста животиња, при чему кукуруз, пиринач и пшеница доминирају у људској исхрани. А старе сорте, навела је, осим што обезбеђују разноврсност, имају и ту предност да су отпорније и за њихово одржавање нису потребне "инфузије" у виду великих количина пестицида, а мања су и улагања за ђубрење и наводњавање.
Она сматра и да би мала газдинства у Србији требало да гаје специфичне врсте, "јер оне доносе бољу зараду не само у пољоприверди већ и у другим привредним гранама, као што је туризам".
- Нови тренд у туризму су неистражене мале средине, њихова традиција и домаћи специјалитети. Лења пита за странце је привлачнија од индустријске чоколаде и управо то треба да им понудимо - поручила је Петровић. Она је зато позвала све пољопривреднике који узгајају старе сорте да се јаве и придруже иницијативи.
У Србији је за ову област надлежно Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде, а у њен развој активно су укључени и научни институти, попут Институтута за ратарство и повртарство у Новом Саду. Овај институт располаже завидном колекцијом семена аутохтоних биљних врста, а Одељење за сунцокрет одржава банку гена и за потребе Организације УН за храну и пољопривреду (ФАО).
Подсећа се и да је Светска банка хране "Глобал Сеед Ваулт" у Свалдбарду у Норвешкој, којом управља Нордијски центар за генетске ресурсе "НордГен", прошле године обележила деценију пословања са више од милион врста семена пољопривредних култура из целог света, укључујући и Србију.
МАСОВНО КРАДУ МАЛИНЕ: Беру најбоље плодове, мештани организовали дежурства! Полиција трага за ПОЧИНИОЦИМА!
ПОЉОПРИВРЕДНИЦИ, ПОВЕДИТЕ РАЧУНА: Ако запустите њиву, следи КАЗНА
Одлазак на пијацу више неће бити исти! Строги прописи у Србији: Уколико се оглушите следи казна од 25.000 динара!
Представник те интситуције Асмунд Асдал за је рекао да је према процени ФАО, разноликост усева од 1900. године смањена за око 75 одсто и да су многе сорте нестале јер су пољопривредници прешли на производњу нових сорти воћа, поврћа и житарица.
- Семе може да буде уништено и због рата и сукоба, природних катастрофа или лошег управљања пољопривредом - додао је Асдал и истакао да нико у свету не може да установи колику је човечанство штету претрпело у храни и новцу због изумирања пољопривредних биљних врста. Према његовим речима, ова врста рачунице се не може извести чак ни на годишњем нивоу, али упозорава да "губитак генетских ресурса представља и потенцијални губитак будуће производње хране и губитак прихода.
Кренуо је да чисти бојлер и занемео од ШОКА када је видео шта је све пронашао у њему (ВИДЕО)