Просечна пензија у Србији ће бити скоро 30.000, а како можемо да имамо фиксну пензију од 60.000 динара за све?
Пензионери са највишим примањима, њих пет хиљада, прима исту количину новца као и њих сто хиљада са најнижим примањима.
Да ли нам је више жао детета које проси него баке или деке који немају за лекове?
Да ли смо болећиви на децу јер не могу да се брину о себи, а није нам жао баке и деке јер нису знали себи да обезбеде старост. Требало је да имају децу и породицу који ће бринути о њима. Требало је да обезбеде себи устеђевину, да реше себи стамбено питање.
МЛАДИ БРАЧНИ ПАР ЗАМЕНИО БЕОГРАД ЗА ОКОЛИНУ КОСЈЕРИЋА: Открили зашто су направили тај корак и окренули се МЛЕКАРСТВУ
ПОЧЕЛА БЛОКАДА ТУРИСТИЧКИХ АГЕНЦИЈА! КОРОНА СВЕ ВИШЕ УЗИМА ДАНАК: Српском туризму ово је једини спас (ФОТО)
ПОВЕЋАН БРОЈ КОРИСНИКА: У Србији расте интересовање за приватним пензионим фондовима
Шта ако нису?
Шта ако нису имали услова да себи обезбеде добру плату и добар стан или кућу, шта ако су се разболели и нису могли довољно да раде.
Да ли нам је систем праведан?
Пензионери са највишим примањима, њих 5 хиљада, прима исту количину новца као и њих 100 хиљада са најнижим примањима. Што значи да један човек, небитно да ли је мушкарац или жена, а најчешће је мушкарац, прима исто колико и 20 људи са најнижим примањима. Тих 20 људи треба да имају по три оброка дневно, да купе лекове, да плате рачуне, да се обуку, да купе средства за личну хигијену и да имају огрев за зиму. Ни о каквом луксузу се овде не ради, ради се само о минимуму за преживљавање. Да ли је пензија од 5, 10 или 20 хиљада динара довољна за најосновније потребе? Да ли неко ко има 75 или 80 година може да ради, може да иде на посао сваки дан и додатно заради да би могао да преживи? Скоро сто хиљада наших старих немају никаква примања, поготово наше баке јер су цео живот провеле радећи у кући, на њиви и око куће. Бринуле су о деци, о будућности наше земље и нашег друштва, а сад је питање ко брине о њима. Зар није поражавајућ податак да Србија има више од сто хиљада пензионера који примају пензију мању од десет хиљада динара, а још њих 220.000 који примају мање од 15 и још више од 320.000 који примају мање од двадесет хиљада динара. Укупно имамо 650.000 старих који примају мање од двадесет хиљада динара.
Систем није праведан
Није праведно ићи логиком да је човек за живота требало да заради да купи стан или кућу, да има уштеђевину, да има добру плату како би имао добру пензију. Колико вас тренутно ради за минималац, колико вас је радило непријављено или пријављено на много мањи износ него што вам је заправо плата? Колико вас уплаћује себи порезе и доприносе као предузетници на минималац како би могло више новца да му остане да живи? Шта мислите колику ћете пензију имати и у којој ћете се групи наћи? Да ли ћете се наћи у групи оних који имају највећу пензију у тренутном систему и који имају и приватну пензију, јер су могли да одвајају сваки месец да уплате додатно у приватни пензиони фонд или ћете можда бити у групи оних који немају ни за лекове? Овде се уопште не ради да ли је ова или она власт урадила нешто лоше. Овде се ради о систему, систему који постоји предуго и који константно ствара социјалне случајеве. Не може се очекивати да ће пензије бити по 500 евра свакоме, јер није реално да човек који ради месец дана, добије мање него особа која не ради, јер особа која ради треба да заради и за пензионера. Просечна пензија у Србији је 27.764 динара, али чак милион пензионера има пензију мању од тога. Поред милион пензионера који примају пензију мању од просечне, има и око сто хиљада наших бака и дека који немају никаква примања, јер нису испунили услове за пензију и то су најчешће наше мајке и баке јер су се бавиле бригом и одгојем деце и нису радиле.
Које је решење проблема?
Сваки проблем углавном има решење и само је питање да ли је оно лако или тешко, да ли постоји воља да се проблем реши или не. Они који су размишљали о моделу пензионог система који ће се примењивати код нас и који су изгласавали примену оваквог пензионог система знали су да неће бити у дну лествице по висини пензије коју ће да примају. Искрено, сматрали су да је крајње хумано да колико радиш толико добијеш. То и јесте хумано и у либералном капиталистичком духу. Вредим колико имам, радим да бих имао што више, крајње логично и једноставно.
Хајде да поставимо ствари мало другачије. Радиш много да би стекао много и да се не би бринуо кад остариш да ли ћеш имати. Радиш пуно, учиш пуно, паметно инвестираш, уплацујеш приватну пензију (јер си захваљујући знању схватио да се то исплати, јер ти осигурава старост, а имаш и да уложиш вишак новца), штедиш новац, поседујеш некретнине и не мораш да бринеш превише о старости јер ће ти и пензија бити добра, а и ако не буде имаћеш довољно да живиш нормално, јер си много стекао за време радног века. Онда из свега овога произилази да ако си зарађивао много, не мораш да имаш велику пензију, јер си за живота стекао много.
Постоји још један добар разлог зашто би висина пензије требало да буде прихватљива, а то су трошкови лечења и стопа разбољевања људи који живе у нехуманим условима, јер се људи који живе у нехуманим условима чешће разбољевају од оних којима су добри услови за живот и самим тим је оптерећење здравственог система веће.
Такође, постоји још један разлог који исто има економску логику зашто би требало повећати пензију онима који примају најмање, а то је да људи који зарађују мање од 30 хиљада динара највећи део тог новца троше на домаћу потрошњу чиме додатно подстичу домаћу привреду, што је одлично за даљи развој земље.
Уколико би се висина пензије ограничила на 60.000 динара остало би доста новца, од оних што примају више од тога, да се распореди на оне са најнижим примањима, чиме би се њихова просечна пензија, могла повећати и дупло. Они који примају мање од десет хиљада динара би могли да имају дупло већу пензију. Уколико би се тај вишак распоредио на 100.000 пензионера који имају најмања примања, њихова пензија чији је тренутни просек 5.146 динара би могла да буде повећана на 12.780 динара. Пензија би се онда сваке године повећавала тако да се повећава до шездесет хиљада динара, с тим да се не повећава пропорционално исто свима у истом проценту, него би се више повећавала онима који имају мањи износ пензије него онима који имају виши износ пензије.
Да ли уопште можете да замислите живот 100.000 људи који су за живота стекли пензију и која износи 5.146 динара или оних 100.000 људи који немају никаква примања. Такође, и њима би требало дати најмању пензију коју примају и они који су је стекли.
Како смо ми демократско друштво где већина треба да одлучује, сматрам да би се већина грађана сложила са тим, а поготово 1,5 милиона пензионера који имају пензију мању од 60.000 динара, а којима би се тренутна повећала. Наравно, пошто смо ми демократско друштво и такво треба и да останемо, јер је демократија најмање лош облик владавине, не бисмо могли људима да смањујемо постојеће пензије, јер не можемо неком да одузимамо њихово стечено право на тренутни износ пензије коју примају, али бисмо систем могли да променимо тако да важи за будуће пензионере.
Горан Лалић