Родитељи обратите пажњу: Ево како да усрећите вашу децу
Сасвим мала деца лако баратају телефонима и таблетима, али им ручице нису навикле на оловке; проговарају касно, а када се то и деси, тај језик буде мешавина српског и енглеског; касно проходају, али брзо постају троми и не умеју да потрче, а од спорта лако одустају јер немају стрпљења ни за шта.
Све ове последице технолошког напретка приметили су и сами родитељи. Шта би маме и тате требало да ставе на листу "урадити ове године" а тиче се њихове деце?
И као што су некада нама говорили "не буљи у тај телевизор по цео дан, испашће ти очи", тако ми данас говоримо деци за таблете, компјутере, телефоне... Очи нам нису испале, неће ни нашој деци, против тековина 21. века се не може и не траба, али да нешто треба да предузмемо, треба.
1) Ограничите коришћење екрана - себи!
Коришћење телефона и доступност интернета од најранијег доба деци стварају препреке у развоју као што је проблем са графомоториком. Такође, данашњи клинци често науче да цртају и пишу касније него што је уобичајено, а слично је са говором, који често буде мешавина српског и енглеског језика, заправо проговоре на неком новом, само њима разумљивом језику. Међутим, има и других опасности по здравље детета, упозорава психолог.
- Употреба телефона и таблета има утицај на развој мозга на тај начин да се нервни систем навикава на прејаке стимулансе. Када тих стимуланса нема, јавља се досада. Уколико дете није навикло да доживљава досаду, лако може упасти у депресивно расположење, а у најлошијем сценарију да чак и развије симптоме депресије - образлаже психолог Николина Милосављевић.
Она предлаже кориснији модус понашања: сви чланови породице би могли да направе посебан "паркинг", где ће ти уређаји стајати одеца, дређен период у току дана, током вечере или два сата након доласка из школе и с посла. Дакле, прво себи ограничите употребу тих "паметних справица", па онда и деци.
- На овај начин подстичемо више позитивних ствари: деца у том периоду могу да читају књиге, да играју друштвене игре, и то можда баш и са родитељима, што је одлично проведено породично време. Такође, могу да се играју "својих" игара, јер је слободна игра јако важна за интелектуални и емоционални развој детета - каже Милосављевић.
Реците ЗБОГОМ приватности: Нисте параноични, истина је да вас неко ПРАТИ и то СВАКОДНЕВНО!
2) Дете мора да се челичи
Претерано утопљавање деце је грешка, и тиме чак може да се поремети терморегулациони систем дечјег организма, због чега касније буду склони прехладама и постану зимогрожљиви. Децу је потребно излагати свежем ваздуху, који их чини отпорним на вирусе и прехладе, док боравак у затвореном простору није здрав и повећава могућност заразе.
- Данашњу децу треба очеличити. Ми смо као мали ишли боси, родитељи нас нису нон-стоп преоблачили, па чак ни када се поквасимо, нити су нам прали руке чим их упрљамо. Западни свет у односу на нас је много либералнији по овом питању - сматра педијатар др Дејан Јонев.
Такође, избегавајте да деци олако дајете антибиотике јер они убијају лоше, али и оне добре, потребне бактерије. Прекомерна употреба антибиотика може да доведе до појаве астме, алергија, гојазности, дијабетеса и осталих болести. Ово такође, може да створи отпорност лоших бактерија на антибиотик, и да негативно утиче на имуни систем детета.
3) Нека се испрљају!
Претеривање у одржавању хигијене може да доведе до поремећаја бебиног имунитета и да доприносе настанку алергија, астме и екцема. Наравно, одржавање хигијене веома је важно, али то не значи да човек треба да живи у потпуно стерилној средини.
- Како ће деца да стекну имунитет уколико је све око њих стерилно. Ту се подразумева када им падне нешто на под или када неће децу да шаљу у вртић да не би била стално болесна. Родитељи никако да схвате да се на тај начин стиче имунитет, јер ако се у вртићу не сусретну са инфекцијама, у школи ће - истиче др Јонев.
Доктор зато саветује родитеље да пусте децу да се испрљају у блату, и док се налазе напољу да им дозволе да пипну блато, дрвеће, биљке, инсекте. Да им допусте да направе питу од блата и воде, па и ако случајно делић ставе у уста, не треба паничити, јер кад једном осете горак укус, неће више пожелети да то раде.
- Парола "чистоћа је пола здравља" у раној доби постаје "нечистоћа је пола здравља". Родитељи греше када деци бране да се играју у песку и ваљају по трави. Управо треба да их уче како да саде биљке, све без рукавица – каже дерматовенеролог др Горана Исаиловић.
Такође, нема потребе деци стварати страх од животиња: уколико пас редовно иде код ветеринара, нема потребе за бригу, а бојазни нема ни ако пас полиже дете.
4) Физичка активност развија мозак
Данашња деца су више него иједна генерација пре, трома, неспретна, професори физичког васпитања се жале да клиници данас не умеју ни лопту да ухвате како треба, да се задишу чим потрче... А све то утиче и на њихов интелект!
Хроничан недостатак физичке активности и то оне уз какву су одрастале претходне генерације, један је од главних криваца за узнемирујуће стање развоја у каквом су данашња деца, сматра и др Ранко Рајовић, оснивач Менсе Србије.
- Мозак се развија интензивно после рођења и формира све главне путеве до пете и још мало до 7 и 12. године. У том периоду је важно пружити детету природно окружење у каквом се мозак кроз еволуцију развијао. Уколико детету ускратимо неке од тих активности, смањујемо активност појединих регија коре великог мозга, које стварају мањи број веза (синапси) са другим регијама. А доказано је да интелектуалне способности зависе тога како су синапсе повезале различите регије мозга – објашњава аутор "НТЦ система учења".
5) Прича о шкакљивим темема
Када је проблем ризичног понашања у питању, а то су рано ступање у сексуалне односе, конзумација алкохола и дрога и друго, шанса да дете то уради са 15 година, што је заиста рано, смањује се уколико породица има редовне породичне састанке, уколико је атмосфера у кући пријатељска, уколико родитељ и дете имају својих сат времена "један на један" бар једном недељно, или бар једном у две недеље, сматра Николина Милосављевић.
- Све су то тренуци када родитељ може започети отворену комуникацију са дететом на теме секса, дроге и алкохола, као и употребу интернета у (не)безбедне свхре. Родитељ може кроз отворена питања да подстакне дете да размишља о последицама свега тога.
ВАЖНО! На WhatsApp-u ће вам стићи ОВА ПОРУКА! Ево шта НЕ СМЕТЕ УРАДИТИ да не бисте уништили телефон
Било би пожељно када би родитељи увели рутину да породица сваки дан вечера заједно, без телефона и таблета, где би се онако необавезно, као са својим пријатељима, ћаскало о свакодневним стварима. Сама вечера траје око 20 минута, што не би требало да је много, закључује психолог Милосављев.
6) Не контролишите дете и не радите све уместо њега
Школски психолог Бранка Тишма истиче још један проблем - данашња деца су исувише несамостална.
- Наша деца су несамостална. Уместо да контролишемо децу, ваљало би учити их вредностима које желимо да поседују. Не треба да обављамо за њих и уместо њих ништа, боље је потрошити на почетку мало више времена да науче да самостално обављају различите активност.
Као пример за млађу децу Тишма наводи облачење, остављање својих ствари и играчака на место, а за старије узрасте самостално учење и обављане разних активности везаних за личну хигијену, одржавање личног простора.
- Одлагање обавеза је честа појава. Треба да водимо рачуна да своје обавезе обављају на време, а да њихове активности имају ограничено трајање, и да се не "развлаче" - каже Тишма.
7) Породица за "округлим столом"
Пракса породичног састанка омогућила би деци да развијају вештине решавања проблема, због чега би било идеално организовати их једном недељно, а прихватљиво би било макар и двапут месечно.
- На породичном састанку, потребно је да су сви ментално и физички пристутни: дакле, без телефона или таблета. Тада би се чланови породице договорили како ће организовати неки посао: недељно сређивање куће или тавана, или како ће организовати финансије, поготово када је потребно платити екскурзије и књиге. Такође, у току породичног састанка могу се решавати одређени проблеми који су искрсли у међувремену (на пример, ако једно од деце избегава да обави обавезе које су раније договорене) - објашњава психолог.
Она напомиње да је атмосфера у току састанка веома важна, те да би она требало да буде мирна и позитивна, без осуђивања и критиковања чланова породице, чак и ако нису урадили нешто што је раније договорено. Потребно је да сви чланови породице буду усмерени на решење проблема, односно како да помогну тој особи која није обавила своје дужности да преузме одговорност и на крају то и уради иако јој се не допада.
- Сам породични састанак не би требало да траје дуже од 20 минута и важно је завршити га неком позитивном активношћу, као што је друштвена игра, или давањем комплимената једни другима за одређене позитивне поступке.
8) Закажите састанак са својим дететом
Често се дешава да због преоптерећености свакодневним обавезама, родитељи не стигну да се посвете сваком детету посебно, примећује психолог Николина Милосављевић.
- Деси се да се родитељ више посвети једном детету, због домаћих задатака, рецимо, па и не зна шта се другом детету дешава у животу. Зато је важно да се са сваким дететом понаособ организује посебно време, као нека врста састанка, током ког би родитељ и дете радили оне актиквности у којима уживају.
То могу бити одлазак у позориште, биоскоп, посластичарницу, библиотеку, књижару или било шта друго што воле заједно да раде. Важно је да то време користе да се лепо проведу или да можда попричају о нечему што је детету актуелно.
- Увек се саветује родитељима да у свом календару резервишу посебно време са сваким дететом и да не одступају од њега скоро никада, и да то време буде пре свега пријатно, а не да буде време када ће родитељ дете критиковати и држати му лекције - напомиње Николина.
9) Играјте сви заједно
Игра је, за дете, важна зато што кроз игру дете превазилази одређене емоционалне блокаде или потешкоће, као и развојне задатке, које стоје пред њим. Родитељ може овде бити јако важна карика и потребно је да пусте да дете води игру: дете одређује ко ће "играти" који лик, дате одређује да ли ће родитељ проматрати игру или учествовати у њој.
На тај начин, родитељ помаже детету да превазиђе неке унутрашње потешкоће које можда ни не могу да се виде на први поглед.
Овај савет је посебно значајан за родитеље чија су деца млађа од 11 година, а потребно је да се посвете игрању са дететом барем 15 минута дневно, каже Милосављевић.
10) Не критикујте их унедоглед, похвалите их
Развили смо навику да децу стално грдимо, критикујемо, подсећамо и приговарамо им, примећује школски психолог Бранка Тишма.
- Уместо тога бисмо могли да правмо договоре, којих ћемо се придржавати. Садржај нашег обраћања деци може и треба да буде и похвала за оно што су урадили како треба. Не треба их лагати и обећавати им оно што не можемо да урадимо или је нереално за њихов узраст. Не треба их поредити са другима. Деца воле да чује и наше доживља из детињства. Треба да постоје границе и јасан породични распоред активности - набројала је наша саговорница најчешће грешке у свакодневној комуникацији родитеља према деци.
Често кажњавамо децу, и сви наши васпитни поступци се често своде на ограничавање, али би требало да размислимо пре него што изрекнемо казну. Казне често "лепимо" једну на другу, тако да трају бесконачно из угла детета. То заправо производи супротан ефекат: деца одустају од онога што им је ускраћено казном, закључује Тишма.
Милосављевић је напоменула важан параметар у успешном одрастању детета: оно мора да има родитеља који уме да се суочи родитељством.
- Родитељи би требало да у 2019. години почну да раде на развоју својих родитељских компетенција којима ће помоћи детету да развија своју емоционалну интелигенцију. Наиме, када родитељ има развијене вештине као што су активно слушање, препознавање и именовање емоција, рефлектовање, коришћењем тих вештина помаже детету да препозна емоције које осећа и да их именује, а то је основа за даљи развој емоционалне интелигенције код детета.