"СИН ЈЕ САМО РЕКАО - А СУТЛИЈАШ?" Како је једна породица заменила канцеларију породичним бизнисом
Са чоколадом, ванилом, јагодом, али и кексом, сојиним млеком или бомбонама - свако до нас је некада у животу јео сутлијаш, али са оволико додатака сигурно није.
Породица Стевановић је желела да искочи из колотечине и свакодневног рада од девет до пет, па је канцеларију заменила слаткишом свачије младости.
Српске малине и боровнице стижу на ново тржиште
- Радила сам дуго као заменик директора у једној фирми, али паралелно смо увек размишљали како да кренемо даље и направимо нешто своје. Док смо размишљали о идеји која је најбоља, син је само поменуо - "а сутлијаш?" и ми смо сви почели да размишљамо у том правцу - објашњава како су постали први сутлијаш бар у Београду, а вероватно и у Србији Драгана Стевановић, једна од власница сутлијаш бара који је постао толико успешан за кратко време да сада број укуса и муштерија више и не броје.
Од идеје до реализације прошло је доста времена, а највише муке су имали у одређивању правог укуса за базу, односно сам сутлијаш.
Преживети јануар и уштедети: како?
- Ту је прошло и девет месеци. Истраживала сам доста испробавала укусе, а у једном тренутку је цео комшилук јео сутлијаш и помагао нам у томе шта треба поправити и колико чега додати - каже Драгана и додаје да су убрзо одредили неке укусе са идејом да ако нешто не буде ишло једноставно избаце.
Међутим, како каже све се показало одлично и они су временом само додавали нове и нове укусе па их је сада преко 20 у понуди, од којих се каже највише издвојио онај са сојиним млеком, што је купцима дошла, како каже, и као позитивна новина.
-Имам много идеја за будућност, стално смишљам неке нове укусе, а будући да нам долазе и дијабетичари и поборници здравог живота, прва замисао је да направимо сутлијаш без шећера - напомиње Драгана и закључује да је овај бар ујединио породицу и постао темељ за нове генерације.