Подешавања Сачуване вести Претрага Navigacija
Подешавања сајта
Одабери писмо
Одабери град
  • Београд
  • Дечани
  • Јагодина
  • Крагујевац
  • Крушевац
  • Ниш
  • Нови Сад
  • Ораховац
  • Панчево
  • Пирот
  • Приштина
  • Призрен
  • Сомбор
  • Суботица
  • Штрпце
  • Ужице
  • Врање
  • Вршац
  • Зрењанин
  • Звечан

СКОК извоза српске робе: Странци нам платили ПЕТ МИЛИЈАРДИ ЕВРА, Италијани главни партнери

01.06.2018. 10:24
Пише:
Србија Данас/Курир
Batrovci
Батровци / Извор: Профимедиа/илустрација

Највише извозимо проводнике за авионе, возила и бродове, затим аутомобиле, аутомобилске гуме, као и гвожђе и челик

Српска привреда је у прва четири месеца 2018. у свет извезла робу вредну 5,13 милијарди евра, што је повећање од 7,5 одсто у поређењу с истим периодом претходне године.

Главни спољнотрговински партнер нам је Италија, којој смо извезли робу вредну чак 722,1 милион евра. Будући да смо у истом периоду из Италије увезли производе вредне 663,3 милиона, Србија у трговини с Италијанима остварује суфицит од скоро 60 милиона евра, показују подаци Републичког завода за статистику.

Наша земља, такође, више извози у Бугарску, Румунију, Словачку, Хрватску, Велику Британију, Шведску и Словенију него што из ових земаља увози. Ипак, највећи суфицит у размени остварен је са земљама из окружења: БиХ (извозе се највише гасна уља и кукуруз), Црном Гором (лекови и руде олова и концентрати) и Македонијом (извоз топловаљаних трака у котуровима и отпаци од гвожђа и челика).

Статистика показује да смо само у априлу странцима највише продавали проводнике за авионе, возила и бродове, затим аутомобиле, аутомобилске гуме, као и гвожђе и челик. Највише смо увозили нафту, делове за моторна возила, гас, лекове и кокс.

Fijat
Фијат / Извор: Профимедиа

Спољнотрговинска робна размена у прва четири месеца била је највећа са земљама са којима Србија има потписане споразуме о слободној трговини, при чему земље чланице ЕУ чине 64,3 одсто укупне размене.

Наш други по важности партнер јесу земље ЦЕФТА, с којима имамо суфицит у размени од 576,6 милиона евра, који је резултат углавном извоза пољопривредних производа (житарице и производи од њих и разне врсте пића), гвожђа и челика, друмских возила, нафте и нафтних деривата.

Највећи дефицит јавља се у трговини с Кином (због увоза телефона за мрежу станица и лаптопова) и Русијом (због увоза нафте и гаса).