СРБИЈА ИСПРАВЉА ГРЕШКЕ КОМУНИСТИЧКОГ СИСТЕМА: Враћено 70 одсто ораница, ови градови су најбоље прошли

Некадашњим власницима или њиховим наследницима држава је од 2012. до децембра прошле године у процесу реституције, која је у завршној фази, вратила 73.569 хектара пољопривредног земљишта које им је одузето након Другог светског рата.

РАЗВОЈ СЕОСКОГ ТУРИЗМА У СРБИЈИ: Због короне дуплиран број гостију у горњомилановачком крају (ФОТО)

РАЗВОЈ СЕОСКОГ ТУРИЗМА У СРБИЈИ: Због короне дуплиран број гостију у горњомилановачком крају (ФОТО)

ПРЕСЕК: Шта је до сада урађено и на којим инфраструктурним пројектима се ради у Србији

ПРЕСЕК: Шта је до сада урађено и на којим инфраструктурним пројектима се ради у Србији

МЕСТО ЗИМСКИХ ЧАРОЛИЈА: На овој српској планини током распуста чак 2.000 малишана је учило да скија (ФОТО)

МЕСТО ЗИМСКИХ ЧАРОЛИЈА: На овој српској планини током распуста чак 2.000 малишана је учило да скија (ФОТО)

У државном поседу преостало је још око 30.000 хектара ораница који би требало да им припадну, што је шест одсто од укупно укњиженог земљишта у поседу Републике Србије, који износи 508.000 хектара. Тај податак, као и мали број судских спорова вођених због неадекватних решења, указује да је држава нашла начин да без већих потреса, после неколико деценија, исправи грешке комунистичког система.

Ако је судити по подацима Управе за пољопривредно земљиште који су сачињени на основу евиденције Агенције за реституцију, најбоље су прошли грађани Војводине, којима је припала готово половина од укупно враћених 73.569 хектара. То не треба да чуди јер је њима, бар по броју поднетих захтева, највише и одузето у комунистичком систему.

Када се гледа по општинама, у врху је Бачка Топола, чијим житељима је враћено 8.157 хектара одузетог пољопривредног земљишта, Бечеј са 5.720 и Кикинде са 5.349 хектара. Иза њих су Сомбор са 4.700 и Србобран са 3.535 хектара, а нешто мање од њих добили су некадашњи власници ораница из Зрењанина, Жабља и Новог Сада.

Бранко Лакић, в. д. директора Управе за пољопривредно земљиште, каже да иако су оранице на које држава полаже право значајно смањене, површине које издаје у закуп и приходи који се по том основу стичу су готово исти.

- Они су чак и већи него пре девет, десет година што је резултат планирања низа активности које је Министарства пољопривреде предузело преко Управе за пољопривредно земљиште. Примера ради 2011. године држава је давала у закуп 260.807 хектара, 2015. је давала 254.937 хектара, а прошле године Управа је закључила уговоре о закупу од преко 278.000 хектара. То показује да су површине углавном веће или исте као пре десет година, с тим што држава у 2020. години у власништву има око 120.000 хектара мање земље него што је имала у ранијем периоду - наводи Лакић.

Он додаје да је Република Србија спровела можда и најефикаснију реституцију од свих земаља југоисточне Европе.

- Држава је испунила своје обавезе које се односе на признавање својине и враћање земљишта бившим власницима без уласка у масовније судске спорове и друге друштвене потресе који су у другим земљама пратиле реституцију. С друге стране, потпуно је евидентиран и очуван фонд државног пољопривредног земљишта које је предмет закупа. У великом броју војвођанских општина имамо парадокс да је и поред великих површина које услед спроведене реституције више нису државно земљиште, бележимо рекордне површине у закупу државног пољопривредног земљишта. То је посебно изражено у Сремској Митровици, Беочину, Сремским Карловцима, Шиду, Иригу, Старој Пазови, Инђији, Алибунару, Новој Црњи, Панчеву. То је добар знак јер показује да није дошло до било каквог поремећаја у систему управљања државним пољопривредним земљиштем - каже Лакић.

Иначе, у процесу реституције црквама и верским заједницама враћено је 28.359 хектара пољопривредног земљишта одузетог после Другог светског рата, од чега чак 24.227 хектара Српској православној цркви.

Поред тога од 2016. године по основу Закону о отклањању последица одузимања имовине жртвама холокауста које немају живих законских наследника, јеврејским општинама је враћено 1.850 хектара ораница.