ШТА БИ СЕ ДЕСИЛО ДА СЕ СРБИЈА ЗАКЉУЧА? Економске последице биле би несагледиве, посебно на удару три групе радника
Последице би се преливале и даље.
Поједине привредне гране у Србији већ се налазе дубоко у кризи, а ново "закључавање" додатно би ударило и на остале делатности.
Последице би на крају ланца индиректно трпела цела привреда, а негативне ефекте би осећали и грађани, и то по више "фронтова". Ово не споре ни економисти, ни синдикалци, а лошу слику и прогнозе у случају "lockdowna" аргументује и статистика.
БЛОКАДА НАНЕЛА ОГРОМНУ ШТЕТУ: Израелске санкције Појаса Газе довеле Палестинце до руба сиромаштва
НЕВЕРОВАТНИ РЕЗУЛТАТИ НАЈНОВИЈИХ ИСТРАЖИВАЊА: Економски раст никада већи, а могућа рецесија!?
СКАЧУ ЦЕНЕ НАФТЕ: Велики произвођачи спремили нову тактику, као аргумент наводе једну ствар
Евентуално закључавање прво би утицало на смањење потрошње, а потом и на пад производње. Негативан циклус затим би се прелио на запослене и то из два угла: потребе за њиховим радним местом, имајући у виду смањен обим пословања, али и из угла зарада које у околностима закључавања за менаџера постају економски неисплативе.
Последице би се преливале и даље, преко смањеног извоза и пада инвестиција, и на крају пада стопе привредног раста земље.
Очигледно је да би практично сви били на губитку, па је зато лако разумљиво што надлежни стално позивају на опрез и поштовање мера, којима би здравствено стање могло да се побољша, а које сви врло добро знамо још од марта – носите маске, држите дистанцу, перите руке, избегавајте велике скупове.
На удару три групе радника
Угоститељство и туризам већ су на коленима.
У једном моменту готово сваки трећи радник у овој области је остао без посла - било да ради у ресторану, хотелу или туристичкој агенцији. Најновији подаци говоре да је у посредничким агенцијама у туризму од марта до данас без посла остало више од 50 одсто радника, а у наредном периоду се очекује још отпуштања, показала је анкета коју су Субагенти Србије обавили међу 160 посредничких агенција.
С друге стране, најновији европски статистички извештаји потврдили су да су највеће жртве корона закључавања сезонски радници, радници на повременим пословима и запослени на одређено време.
Према подацима Евростата, на крају другог тромесечја ове године у ЕУ је било око 19,2 милиона запослених на одређено време, док их је крајем прошле године било 22,2 милиона. То значи да се у првој половини ове године број запослених на одређено време у ЕУ смањио за око три милиона или за више од 13 одсто.
Најугроженија "трећа смена"
- Новим скраћењем радног времена најугроженији су сектори који раде "трећу смену", попут кафића или ноћних клубова. Ипак, ти бизниси још увек имају простора да преживе, иако не и да зараде превише. Већи проблем ће бити ако дође до додатног затварања, јер пандемија траје већ осам месеци и једна је ствар кад грип удари на здрав организам, а нешто сасвим друго када нападне исцрпљено тело - објашњава Љубодраг Савић, професор Економског факултета у Београду, и појашњава да је већина предузећа већ уморна, пословна "кондиција" им је смањена, залихе су мање, многи су изгубили пословне партнере од марта...
Професор Савић напомиње да улазимо у један прилично тежак и неизвестан период, јер нико не може да предвиди колико ће пандемија трајати.
- И држава је, такође, исцрпљена - додаје Савић.
Председник компаније "Галеб Група" Радослав Веселиновић каже да индустрија генерално пада, и да је сада само питање колико који сектор трпи.
- Највише последица трпе услужне делатности, угоститељство, туризам, хотелијерство, саобраћај. Већ сада долази до кашњења у испорукама репроматеријала, каснимо онда и ми у производњи, то је ланац који ће проузроковати пад промета, укупног прихода, добити... У таквим околностима врло је деликатно рећи да ли прибећи неком озбиљнијем закључавању - наводи он.
Најугроженије сиромашне општине
Оцена је да би сада под "број један" требало да дође социјална политика и да би требало помоћи најсиромашније грађане.
- Многи ће у случају lockdowna остати без послова у Куршумлији, Блацу, широм Србије, неће имати прилику да зараде ни минималац за који су радили. Зато је јако важно направити добар пакет подршке за сиромашне, а подаци показују да је чак четвртина људи на граници сиромаштва - наглашава Љубодраг Савић.
Синдикати: "Сачувати животе, али и привреду"
Председница Асоцијације слободних и независних синдиката Србије (АСНС) Ранка Савић је, с једне стране, поборник става да би требало "закључати" државу, јер како каже, "ниједан изгубљен живот не може се вратити", али је с друге стране свесна да би то имало велики утицај на привреду.
- Привреда и економија ће се брже или спорије опоравити, али ниједан изгубљени живот не може се вратити. Свакодневно добијам лоше вести и зато ми је ток мисли управо такав. Међутим, сматрам да неће доћи до потпуног затварања као што је било на почетку пандемије и да ће, пре свега, привреда радити. Овде је већи проблем од затварања то што у индустрији већ постаје велики проблем радна снага, где су запослени десетковани вирусом - наводи Савић.
Каже да је привреда већ у проблему.
- Угоститељство, туризам, друмски саобраћај су већ сада на коленима и дуго времена ће требати да се опораве и врате на стање пре короне. Нормално, ја потпуно разумем и шта значи људима да немају плате или да им се оне смање, али држава мора да изнађе начин да помогне и привреди и грађанима и запосленима - каже Савић.