ШТА СЕ МЕЊА У ЗАКОНУ О ПОРЕКЛУ ИМОВИНЕ? Уводе се ригорозна контрола, нема више сумњивог трошења
Закон о утврђивању порекла имовине и посебном порезу ступио је на снагу 11. марта 2020, а почиње да се примењује 12. марта 2021. године.
У скупштинску процедуру данас је ушао Предлог закона о изменама и допунама Закона о утврђивању порекла имовине и посебном порезу, а најважнија измена се односи на промену термина "незаконито стечена имовина" у "имовина на коју се утврђује посебан порез", како се тај израз не би поистовећивао са изразом "имовина проистекла из кривичног дела".
Потрага за балансираним животом је могућа мисија: Откријте мале ствари које ће вас учинити срећним
ШТО ЈУЖНИЈЕ ТО ТУЖНИЈЕ: Знате ли колико износи минималац у европским земљама?
ТРЕНУТНО НАЈВРЕДНИЈИ ПРОЈЕКАТ У СРБИЈИ: Потписани уговори за изградњу комуналне мреже са Кинезима
Промена се односи на додавање израза "издаци за приватне потребе физичког лица" који је дефинисан као издаци које је физичко лице имало за приватне потребе, а ради утврђивања порекла прихода које је стекло физичко лице, а није их потрошило на стицање имовине.
Закон о утврђивању порекла имовине и посебном порезу усвојен је 29. фебруара 2020. године, ступио је на снагу 11. марта 2020. године, а почиње да се примењује 12. марта 2021. године.
Иначе, закон предвиђа да ко не буде могао да докаже да је на законит начин стекао имовину, остаће без 3/4 њене вредности, а ако суд утврди да је имовина стечена кривичним делом, могао би да му буде одузет целокупан незаконито прибављен иметак.
Председник Удружења судија и тужилаца Србије Ненад Стефановић раније је рекао да ће се "на удару" тог Закона наћи они за које порески органи посумњању, односно утврде да за највише три узастопне календарске године, имају разлику изнад 150.000 евра између увећања имовине и пријављених прихода, а уколико буде сумње и на извршење кривичног дела случај ће бити пријављен полицији и тужилаштву.
Контролу имовине грађана, према овом Закону, водиће посебна Јединица Пореске управе и ако утврди да постоји незаконито стечена имовина, доноће решење о утврђивању посебног пореза од 75 одсто на пореску основицу, коју чини збир ревалоризоване вредности утврђене незаконито стечене имовине за сваку календарску годину која је била предмет контроле.
На ово решење опорезовани ће имати могућност жалбе Министарству финансија, чија ће одлука бити коначна у управном поступку, али ће и даље моћи да покрене управни спор - тужбом пред Управним судом.
Терет доказивања увећања имовине физичког лица је на Пореској управи, док је терет доказивања порекла имовине на обвезнику у делу у коме увећање његове имовине није у складу са пријављеним приходима. Закон иначе уводи такозвану "унакрсну проверу имовине" коју спроводи поменута посебна Јединица у Пореској управи. Ради делотворнијег поступка и достављања података који су овој Јединици потребни биће одређен један или више запосених за везу са Јединицом из Министарства унутрашњих послова, Народне банке Србије, Управе за спречавање прања новца, Агенције за спречавање корупције, Републичког геодетског завода, Агенције за привредне регистре и Централног регистар, депоа и клиринг хартија од вредности.
Закон је предвидео и казне за несарадњу са Пореском управом.
Правним лицима која на захтев Јединици Пореске управе у року који она одреди не доставе тражене податке, моћи ће да се изрекне новчана казна од 500.000 до два милиона динара.
За исти прекршај предузетнику прети новчана новчана казна од 100.000 до 500.000 динара, а од 50.000 до 150.000 динара прети казна физичком лицу и одговорном лицу у правном лицу, државном органу и организацији, као и органу аутономне покрајине и јединице локалне самоуправе и имаоцу јавних овлашћења.
Поред тога, предвиђена је и новчана казна од 50.000 до 150.000 динара за физичко лице које не чува као професионалну тајну податке до којих је дошло у поступку утврђивања имовине и посебног пореза.
Закон је усвојен 29. фебруара прошле године, а 11. марта је ступио на снагу, са одложеном применом од годину дана ради формирања Јединице и припрема за ефикасну примену овог прописа.