Туристи на бициклима могу Србији да донесу МИЛИОНЕ, а ево и КАКО

Туристе на бициклима или циклотуристе у последњих 14 година често можемо да видимо на српским путевима. Мало људи зна ко су заправо они, одакле долазе, шта раде овде, и још важније, колико утичу на развој туризма и привреде наше земље.

Осим природе обележене руте којом иду, Србија нема баш много тога да им понуди. Поражавајуће је то што је бројчаник код Лепенског вира, који треба да прати колико тачно има туриста на бицклима, од 2012. године па све до почетка овог месеца био покварен. Оквирне бројке кажу да током године 10.000 до 15.000 туриста на бициклима посети нашу земљу.

Чак три међунраодна бициклистичка коридора пролазе кроз нашу земљу, а најатрактивнији међу њима је „Евро вело 6“, који прати ток Дунава од његовог уласка из Мађарске, односно Хрватске, па све до граничног прелаза са Бугарском, иза Неготина. Већи део ове руте одвија се дунавским насипом, али циклотуристи морају да сврате у градове због спавања или снабдевања намирницама.

Циклотуристи често се сусрећу са путевима обрасим травом и лошим условима за вожњу, а то свакако није пожељно да један европски туриста ка слику понесе са собом.

На европском нивоу, те руте усклађује Европска бициклистичка федерација, а Дунавски центар за компетенцију од 2016. године води рачуна о њиховом развоју као национални координатор.

Циклотуристи највише воле контакт са локалним становништвом и српско гостопримнство, као и фасцинантну природу Ђердапа. Проблеми са којиам се сусрећу нису мали, пре свега постоје деонице са критичним саобраћајем а, циклотуристи зазиру од неосветљених тунела у Ђердапској клисури.