"УДАР КОРОНЕ ЈЕ БРУТАЛАН" Хрвати у паници: Ако се деси једна ствар, то ће нас сломити и ДОКРАЈЧИТИ!

Реприза "lockdowna" из марта и априла, наиме, за огроман би број компанија, упозоравају економисти и предузетници, највероватније значила и стављање кључа у браву, незапосленост би достигла рекордне нивое, а национална привреда би доживела слом, док би се држава нашла на рубу банкрота. Стога предузетници упозоравају како би нови "lockdown" био најгоре решење, пише хрватски портал Index.hr.

Нови карантин је најгора опција 

- Не, никако! Још један "lockdown" од неколико месеци и ми смо готови. То би била најгора опција, наше компаније једноставно немају новца да могу издржати још једно затварање привреде. А ни држава нема новца за тако нешто - упозорава суоснивач удружења Глас предузетника Хрвоје Бујас.

- Хрватска не би издржала још један "lockdown", њена је привреда превише зависна о потрошњи, туризму и трговини, а ново затварање било би катастрофално како за већину економских деелатности, тако и за школство, здравство и прорачуне државе и локалних јединица - каже и upravnik Westgatea Денис Чупић. 

Додаје како и подаци из пролетног "lockdowna" довољно јасно показују какве су биле и какве би могле бити последице заустављања највећег дела привредних активности у земљи. 

Хрватска међу најпогођенијима корона кризом у ЕУ

Тако, на пример, подаци државне статистике за друго тромесечје - у којем је април, а у неким делатностима и део маја, био у знаку "закључавања" привреде - показују да је Хрватска имала пад привреде од чак 15,1 посто у односу на исти период прошле године по чему спада међу чланице ЕУ које су најпогођеније корона кризом. Потрошња домаћинстава у истом се раздобљу срушила се 14 посто, инвестиције су потонуле 14,7 посто, док се извоз роба смањио 10,9 посто, а услуга чак 67,4 посто. Снажно је пао и увоз па је у другом овогодишњем тромесечју увезено за четвртину мање робе него у другом прошлогодишњем кварталу, а услуга чак 42,5 посто мање. 

Лошим бројкама ту није крај. У априлу, док је трајао "lockdown", индустријска је производња, према подацима ДЗС-а, пала 11 посто у односу на исти месец прошле године. Истовремено, промет у трговини на мало урушио се 25,5 посто, док се општи ниво  малопродајних цена смањила 0,2 посто. Пала је и потрошња електричне енергије па је, како показују нови подаци Еуростата, у априлу потрошено 10,3 посто мање струје него у истом меесецу прошле године, што је пре свега последица затворених канцеларија, хотела и угоститељских објеката. 

Једино што је и у време "lockdowna" порасло биле су незапосленост и државна потрошња. Наиме, у априлу ове године, како показују подаци државне статистике, Хрватска је имала 21,5 посто више незапослених него у истом месецу прошле године, што је последица отпуштања радника у делу хрватских компанија у време карантина. С друге стране, државна је потрошња у другом кварталу порасла 0,7 посто, што је резултат примене мера за очување радних места и осталих покушаја власти да у корона кризи спаси што се може спасити од привреде. 

Економије западног типа не могу дуго издржати "lockdown"

"И ово искуство показује да економије западног типа не могу дуго издржати карантин. С обзиром на структуру хрватске привреде, која је углавном услужног карактера, нови би "lockdown" имао девастирајуће последице и ту бисмо већ могли говорити о слому. Немојмо заборавити да је "lockdown" на пролеће довео до великог раста прорачунског дефицита и јавнога дуга у европским земљама, па тако и у Хрватској, а неке је земље бацио на сам руб банкрота", објашњава Жељко Ловринчевић из загребачког Економског института.

Хрватска је, срећом, избегла такав најцрњи сценарио, што добрим делом може захвалити и каквој-таквој туристичкој сезони, али то не значи да је ситуација добра. Напротив, сматра Ловринчевић, још једно "закључавање" или карантин имало би катастрофалне последице. Шансе за спас хрватске привреде у надолазећим, тешким месецима Ловринчевић види у грађевини и, донекле, пољопривреди, будући да би раст те две делатности могао ублажити пад хрватске привреде у овој години. 

Нови карантин нико не очекује, али нису искључени неки њени елементи

Додаје и како нико у овом тренутку не може предвидети кретање коронавируса, али не верује да ће се ни Хрватска ни друге земље одлучити за тако радикалан потез као што је поновно "закључавање" привреде. Додуше, не искључује могућност да се поједини елементи карантина, попут ограничавања слободе кретања, па чак и затварања појединих делатности, примене у појединим регијама које ће коронавирус на јесен и зиму најтеже похарати, али сматра да би тако нешто била само крајња опција, и то за размерно мала подручја, жаришта, а никако за велике градове или целе земље. И у том случају, додаје, неопходна би била финанцијска помоћ ЕУ. Он упозорава и на недостатак уједначене политике ЕУ према корона кризи, због чега последице трпи и хрватска привреда. 

"ЕУ дефинитивно недостаје заједничка политика око мера за борбу против коронавируса. Недостатак те заједничке политике прелива се и на привреду, што се онда види, на пример, у промету. Та неусклађеност политика наноси велике штете националним економијама, једнаке онима које је нанео сам вирус", упозорава Ловринчевић. 

И Чупић сматра да би нагласак требао бити на доследнијем спровођењу епидемиолошких меера, а не на могућности увођења новог карантина. 

"Потребно је квалитетније спроводити мере које већ имамо, поут опреза у друштвеним контактима, веће хигијене, ношења маски и дезинфекције. Те се мере показују делотворним у борби против коронавируса. У сваком случају, боље су од "lockdowna"", поручује Чупић. 

Предузетници се жале да им је пролетни "lockdown" већ нанео огромну штету

Предузетници подсећају и да им је "закључавање" привреде нанело приличну штету у пословању. Већ и то је, истичу, довољан аргумент против новог "lockdowna". 

У време карантина пожешка дрвна индустрија Спин Валис, каже челни човек Здравко Јелчић, забележила 20 до 25 посто мањи промет. Након "откључавања" привреде и окретања новим купцима штета је углавном надокнађена, али нови карантин би нанео нове губитке. 

"Нови "lockdown" би био катастрофа. Сад већ имамо богато искуство с корона вирусом, ради се и на проналаску вакцине па не очекујем да бисмо ушли у нови карантин", каже Јелчић. 

Ни у шпедитерској компанији Примацо не желе размишљати о потенцијалном новом "lockdownu" и последицама које би он нанео како њихову пословању, тако и хрватској привреди у целини. Челни човјек Примаца Петар Шимић каже да су у време пролетног "lockdowna" имали пад прихода од око 23 посто, њихови су камиони у једном тренутку чак морали и стати, а возачи су морали ићи у изолацију. Откако су услови пословања олабављени, компанија има раст прихода и сада очекују да ће годину закључити с око 10 посто мањим приходима него прошле године. И то већ довољно говори колико их је коштао карантин. 

"Нови "lockdown" би био јако лош сценариј", закључује Шимић. 

Не изненађује стога што и из владе стално поручују како у Хрватској неће бити новог "lockdowna". Нови би карантин био права гиљотина за хрватску привреду које је корона криза већ снажно ударила. Ипак, подаци о кретању корона вируса не иду у прилог.  Зато ће владајући, поручују стручњаци, морати балансирати између мера за очување здравља грађана и оних које ће економији омогућити опстанак. Како сада ствари стоје, то ће бити прави ход по жици.

До краја године следе нови откази и смањење плата

Којом год се брзином у наставку године буде развијала корона криза, а што ће, већ сада је јасно, у великој мери зависити о кретању корона вируса и способности проналаска лека и вакцине, извесно је да Хрватску чекају тешка времена. На то, уосталом, упућују и подаци о 50.000 радних места које је корона криза избрисала у првом налету. Ако је судити по најавама послодаваца окупљених у удружењу Глас предузетника, многе ће компаније на јесен морати ставити кључ у браву. Још више њих морат ће отпуштати, а бројни ће се радници наћи пред избором - губитак посла или смањење плате.

У јавном сектору на снази је, чини се, "замрзавање" плата, односно одустајање од прошлогодишњих договорених повишица док се ситуација с корона кризом не смири.

У наставку године, како то предвиђају економисти, може се очекивати раст незапослености, иако нико у овом тренутку не може проценити с коликим бројем незапослених би се могао дочекати крај године. То ће, наиме, зависити не само о кретањима у Хрватској него и о збивањима у њеним водећим привредним партнерима, попут Италије, Немачке, Аустрије или Словеније, с којима је хрватска привреда везана пупчаном врпцом, а које је корона криза такође бацила на колена.

Међу главним потенцијалним губитницима у наредном раздобљу аналитичари обично наводе услужне делатности, како туризам, тако и особне и пословне услуге. Проблеми чекају и трговину, с обзиром на то да су потрошачи у кризним временима знатно опрезнији у трошењу новца. У том пословном базену, по свему судећи, могу се тражити и нови кандидати за тржиште рада.

Прави опоравак тек 2023. године

Питање је и колико ће дуго трајати криза коју је изазвао корона вирус. Ловринчевић је раније казао да је већ сада јасно да она неће бити тако кратка како се на почетку пандемије мислило. У хрватском случају, додаје, могла би бити дубља и дуготрајнија, а опоравак ће трајати годинама.

"Тек крајем 2023. могли бисмо се вратити на ниво на којем смо били крајем 2019. године", сматра Ловринчевић.

Наравно, и то ће зависити о кретању самог вируса и одговору на њега.