ИСТОРИЈСКИ МОМЕНАТ: ЕУ договорила буџет до 2027. године, а ево колико је добила Србија

ЕУ / Извор: Профимедиа

Преговори лидера трајали четири дана

Након дугих преговора лидери ЕУ 27 постигли су договор о плану за опоравак и вишегодишњем заједничком буџету у износу за период од 2021. до 2027.

И КОМШИЈЕ ДОБИЈАЈУ ПОМОЋ ИЗ ЕВРОПСКОГ ПАКЕТА: За Хрвате 22 милијарде евра

МАЛА КАЛИФОРНИЈА НАДОМАК БЕОГРАДА: Српско воћарство овде доживљава своје "златне тренутке", још од 1908. године

ТЕШКИ ПРЕГОВОРИ У ТЕШКА ВРЕМЕНА: Лидери ЕУ постигли договор о заједничком буџету за ОПОРАВАК ОД КОРОНА КРИЗЕ

Након четири дана постигнут је договор о буџету у износу од 1.824 милијарде евра.

Председник Европског савета Шарл Мишел написао је јутрос на Твитеру да је постигнут договор кратком поруком "Договор!" (Деал!).

Француски председник Емануел Макрон је са своје стране на Твитеру написао да је то "историјски дан за Европу".

- Имамо договор и то добар договор! ЕУ никада није тако амбициозно желела да инвестира у будућност са буџетом (2021-2027) од 1.074 милијарди евра и фондом за опоравак економије од 750 милијарди евра - рекла је белгијска премијерка Софи Вилмес.

На самиту који је почео у петак постигнут је договор после "битке" такозване штедљиве четворке коју чине Холандија, Данска, Шведска и Аустрија, с једне стране, и Француске и Немачке које су предложиле план економског оживљавања од 750 милијарди евра.

Од тих 750 милијарди евра, 390 милијарди евра ће бити намењено за субвенције државама које су највише погођене пандемијом корона вирусом и то ће бити заједнички дуг ЕУ.

Томе се противила штедљива четворка.

Мишел је убедио ту четворку тако да је од предвиђених 500 милијарда евра, колико је било понуђено у француско-немачком плану, ту суму смањио на 390 милијарди.

Кључни проблем током четири дана самита био је тај што су се земље богатог севера ЕУ, посебно "штедљива четворка", противиле начелу да се помоћ махом упућује у виду бесповратних поклона, а не кредита.

Коначни договор предвидео је и расподелу средстава из буџета по областима почев од Кохезионог фонда за који је издвојена највећа сума од 322 милијарде евра, преко фонда за Обновљиве изворе и зивотну средину (240 милијарди евра), Јединствено тржиште иновације и дигитализација (132,7 милијарди евра), фонд за Миграције и управљање границама (22,6 милијарде евра), Одбрана и безбедност (13,1 миљарди евра), Јавна админстрација (73,1 милијарде евра ) и фонд за Суседство и свет (98,4 милијарде евра).

У оквиру фонда за Суседство и свет налази се и инструмент претприступне помоћи за Србију и друге земље у процесу евроинетгарција за који је у наредних седам година намењено 12,5 милијарди евра.

У претходно буџетском периоду за ИПА фондове је било издвојено 11,7 милијрди евра.

Како је на Твитеру у 5 и 30 ујутру навео хрватски премијер Андреј Пленковић, усвојен је буџет за наредних седам година.

- Усвојили смо буџет за идућих седам година. У Хрватску доносимо 22 милијарде евра које су јамство брзог економског опоравка и даљњег равномерног развоја земље - написао је.

КОРОНА ЗАДАЛА ЖЕСТОК УДАРАЦ БРИТАНСКОМ ДИВУ: Продаја одеће дрматично пала, откази пљуште, банкрот на помолу