ВЕЋЕ ЦЕНЕ РАЧУНА ОД ЈАНУАРА: Само струја ће поскупети за осам одсто, а колико укупно пара ћете морати да издвајате?
Струја ће од 1. јануара поскупети за 7,9 одсто.
Јесте званично најављено поскупљење струје од фебруара наредне године за 3,4 одсто, али ће нам рачун наредне године за овај месец бити већи за укупно 7,9 одсто, имајући у виду и повећање накнаде за обновљиве изворе енергије коју такође плаћамо кроз рачун.
БАЈДЕН ПОКУШАВА ДА ИШЧУПА АМЕРИКУ ИЗ РЕЦЕСИЈЕ: Припремио пакет помоћи привреди, "упумпаће" 735 милијарди долара
ВЕЛИКА БРИТАНИЈА ПЕВА ЛАБУДОВУ ПЕСМУ: Финални напори да се постигне пост-Брегзит споразум
ПОХРЛИЛИ ДА ПРЕЂУ ГРАНИЦУ! И упркос новим мерама на ДЕСЕТИНЕ ХИЉАДА људи ушло у Србију за само 10 сати
Прва званична најава била је да ће струја у Србији послупети од 1. фебруара следеће године и то за 3,4 одсто. Потом је стигла и друга информација, односно владина уредба по којој ће већ од 1. јануара потрошачи имати већи рачун и кроз повећање посебне накнаде за подстицај повлашћених произвођача електричне енергије.
Ова накнада ће бити већа скоро четири и по пута - са садашњих 0,093 динара по киловату утрошене струје поскупеће на 0,437 динара и укупно повећање струје у 2021. подићи на око 8 одсто.
С обзиром на то да је просечан рачун за електричну енергију за домаћинства око 3.000 динара, ова два поскупљења практично значе да би рачуни у наредној години могли да буду већи за око 400 динара у просеку.
Подсетимо, струја је последњи пут поскупела 1. децембра прошле године и то за 3,9 одсто. Претходно је цена повећана у октобру 2017. године, и то за два одсто, што је месечни рачун просечног потрошача повећало за 68 динара.
Ново поскупљење почиње са фебруарским рачунима, а Агенција за енергетику навела је да је "и након ове корекције, прве од краја 2019. године, цена електричне енергије у Србији и даље значајно нижа од цена у земљама региона и Европе".
Наиме, струја је за око 7 одсто одсто нижа него у Македонији, 18 одсто него у БиХ, 24 одсто него у Албанији, 35,8 одсто него у Бугарској, 79,97 одсто него у Хрватској, 85 одсто него у Румунији, 125 одсто него у Словенији.
Убедљиво најскупљу струју у Европи плаћају домаћинства у Немачкој и Данској, чак 30,5 евроценти по киловат-часу, што је највећа позната цена струје у свету.
ММФ тражио већу накнаду и у 2020.
Што се тиче накнаде за обновљиве изворе енергије, ова ставка је последњи пут повећана 2015. године, са 0,081 динар по kWh на 0,093 динара по kWh.
- Влада је морала да прибегне овом потезу, јер је ова накнада од 2015. године иста. На увећању издвајања за ОИЕ је посебно инсистирао ММФ, који је и након последње сесије препоручио да се ова накнада мора значајно увећати јер у противном прети опасност да се ЕПС додатно оптерети, односно да се разлика произвођачима мора намирити из њихове касе. Ово тим пре што се број ових субјеката који производе ОИЕ у последњих пет година значајно увећао, а средства за њихово подмиривање су остала иста. То је сада промењено, односно на овај начин покушаће да се ова аномалија отклони - наводи извор из Немањине 11 и додаје да увећање ове ставке јесте значајан удар на џеп потрошача, али да се није могао избећи.
- Без те одлуке било би проблема у намиривању обавеза према повлашћеним произвођачима електричне енергије. То су међународне обавезе које је Србија преузела како би се подстакла производња зелених киловата и то мора да се поштује. Треба да се зна да је ММФ тражио да се накнада за ОИЕ промени и у 2020. години али да је влада успела да ту обавезу одложи - додаје он.
Накнада за подстицај повлашћених произвођача електричне енергије, коју плаћају грађани и привреда, уведена је 2013. године како би се обезбедила средства за подстицање производње из обновљивих извора енергије.