ОНИ САДА ТРЉАЉУ РУКЕ! Круна производње у Србији - тродупло више новца за њих (ФОТО)
Купинари који су истрајали кроз године срамотно ниских цена сада коначно могу да наплате своју муку јер цена је и четири пута већа од оне којој су се надали.
У Србији је купина у сенци популарније сроднице малине, а ниске цене откупне цене уназад неколико година натерале су бројне воћаре да искрче засаде. Ове године изненађујуће је висока цена због глобално мањег рода, па су они истрајни купинари коначно дочекали свој тренутак и задовољно трљају руке.
СРБИ БЕЗ ПАПИРА МОГУ САМО У ОВЕ ДВЕ ДРЖАВЕ! Објављен комплетан списак - ово су нове ковид рестрикције
ПАЗИТЕ ДА НЕ ЗАКАСНИТЕ! Кренуле су пријаве за замену столарије - без ова ЧЕТИРИ ДОКУМЕНТА нећете моћи ништа да урадите
"Скинули смо велику бригу са дневног реда" Вучић: Леони ће преузети до 600 радника Шинвона у Нишу
Маријана Шибак, инжењер пољопривреде из новог Села код Врњачке Бање једна је до таквих. Она на породичном засаду има 80 ари под купином а уз то се бави и пчеларством. За ову годину каже да је круна њихове производње.
Друга класа сустигла прву
- Круна и по квалитету и по обиму и по финансијском делу. Чак је и разлика између прве класе, коју смо већ делом пласирали за извоз, и друге веома мала. А прва класа за извоз иде до 320 динара, раније је била око два евра. Чак је и друга класа добре цене, до 300 динара - каже Шибак.
Она гаји "лох нес" сорту, јер она трпи ниске температуре које су својствене зими уз реку Мораву а и то што нема бодље има своје предности.
- Квалитет је изузетан, добра је за прераду а лепа и за конзумну употребу. Тражи се и за извоз, и наша преко хладњаче с којом сарађујемо иде у Русију. Због тога смо ми задовољни ценом и када други нису – објашњава Шибак.
Специфично за плантажу Шибака је да не прскају своје купине против корова већ сав коров плеве.
- Савесни смо воћари и савесни пчелари и не користимо хемију. Једина мука је што "лох нес" захтева пуно воде а уз воду иде и калијум и калцијум - напомиње Маријана.
Што се резидбе купињака тиче, пола од наведене површине ради Мирјана са супругом, а половина девер са својом породицом. За бербу се ангажују, и то већ годинама, пријатељи тако да са том "уиграном екипом" немају проблема са радном снагом.
"Да л да радимо или да чупамо
Веран купинама је остао и Горан Симић, из Секурича, у општини Рековац. Он гаји купине на хектар и 20 ари, и њему су пчеле додатна активност.
- Купином се бавимо већ 35 година, мењали смо сорте, мада се задњих шест година премишљамо да ли да радимо или да чупамо. Прошле године је било боље, 55 до 60 динара а ове је тек цена изванредна - каже Горан.
И он гаји "лох нес", јер раније стиже, крупнија је и чврста и то добро пролази у иностранству.
- Можда по укусу има и бољих сорти али ове карактеристике обезбеђују извоз. А може да роди и два вагона (20 тона) по хектару. Претпрошле године смо добијали 30 динара, ове смо мислили да ћемо добити 80 а добијамо 300. Реална просечна цена је око 100 до 150 динара - напомиње Симић.
Ни они немају превеликих проблема да те вагоне по хектару оберу, јер уз седам чланова породице, довољно је да ангажују још два, три помоћна радника.
- Али на температури у купињаку од четрдесет или педесет степени, колико је било ово лето, неће нико и ни њих неколико није лако наћи - каже Горан.
Ни Шибакови ни Симићи нису ове године, за разлику од прошле, претрпели велики губитак рода управо због добро урађеног система за наводњавање. Улагање у инфраструктуру се поново показало као исплативо, поготово ове године када је суша, а пре ње мраз и градови, озбиљно погодила воћаре.