ВОДИЧ КРОЗ ЕКОНОМСКЕ МЕРЕ ЗА ПРЕВАЗИЛАЖЕЊЕ ПОСЛЕДИЦА ПАНДЕМИЈЕ: Ово су одговори на највеће ДИЛЕМЕ

Влада Србије представила је пакет економских мера којима држава жели да подржи привреду погођену пандемијом вируса корона у Србији.

Пакет обухвата четири сета мера, а ми вам доносимо одговоре на нека од најчешћих питања привредника.

На које све мере могу рачунати предузетници, микро, мала и средња предузећа?

Предузетници, микро, мала и средња предузећа добиће подршку државе у износу три минималне зараде за сваког запосленог. Дакле, тим предузећима ће држава дати нешто више од 90.000 динара директно на рачун, око 750 евра. Минимална месечна зарада тренутно износи нешто више од 30.000 динара.

Такође, привредници могу рачунати и на повољне кредите за ликвидност и обртна средства које ће држава субвенционисати преко Фонда за развој и комерцијалних банака.

Према тренутним правилима о разврставању правних лица, односно важећем Закону о рачуноводству који је на снази од 1. јануара 2020. године, величина предузећа одређује се на основу просечног броја запослених, пословног прихода и вредности укупне активе.

Тако се у микро правна лица разврставају сви предузетници и фирме које не прелазе граничне вредности два од следећих критеријума: просечан број запослених не прелази 10, пословни приход 700.000 евра, а вредност укупне активе 350.000 евра, у динарској противвредности.

У мала правна лица спадају она која прелазе наведене граничне вредности два критеријума, али не прелазе граничне вредности два од следећих критеријума: просечан број запослених је 50, пословни приход 8 милиона евра, а вредност укупне активе 4 милиона евра.

Средња правна лица су она која прелазе вредности два критеријума за мала предузећа, али не прелазе граничне вредности два од следећих критеријума: запошљавају до 250 радника, остварују приход до 40 милиона евра, а вредност укупне активе је 20 милиона евра, у динарској противвредности.

Да ли предузетник који је једини запослен у фирми има право на месечни минималац?

Да, имате право на исплату минималне зараде без обзира на то што сте једини запослени. Предузетници, микро, мала и средња предузећа добиће подршку државе у износу три минималне зараде за сваког запосленог. Минимална месечна зарада тренутно износи нешто више од 30.000 динара.

Које мере следују великим предузећима?

Велике компаније чији запослени су послати на принудни одмор, због смањеног обима пословања или потпуне обуставе рада, добиће субвенције у износу од 50 одсто минималне зараде за три месеца трајања ванредног стања. Дакле реч је о износу од 15.000 динара месечно.

Сва предузећа која прелазе граничне вредности два критеријума за средња правна лица - 250 запослених, приход од 40 милиона евра и актива вредна 20 милиона евра, спадају у велика правна лица.

Незванично, велике компаније неће имати могућност да аплицирају за повољне наменске кредите за ликвидност.

Ко нема право на коришћење мера подршке?

Право на државну подршку немају предузећа која су током ванредног стања отпустила више од 10 одсто радника, као и она која су замрзла (привремено прекинула) своје пословање пре проглашења ванредног стања - 15. марта.

Када привредници и грађани могу очекивати уплату средстава од државе?

Предузетници, мала и средња предузећа, али и велике компаније, могу да рачунају на подршку државе од средине маја, када би требало да добију прву траншу најављене новчане помоћи за исплату зарада запосленима, док би сви пунолетни грађани Србије на својим рачунима могли да очекују по 100 евра неколико недеља по завршетку ванредног стања.

Како је најавио министар финансија, прву трећину средстава за исплату три минималне зараде по раднику, односно 50 одсто плата за велике компаније, привредници могу очекивати половином маја. Затим после отприлике месец дана следи друга транша, а онда и последња трећина. Исплата ће ићи у деловима да не би дошло до злоупотреба, појаснио је Синиша Мали.

Он је такође најавио да ће директна помоћ свим пунолетним грађанима у износу од 100 евра бити исплаћена неколико недеља по завршетку ванредног стања.

На који начин ће држава уплатити новац привреди и грађанима?

Привредници ће средства за исплату три минималне зараде добити преко посебног, наменског рачуна предузећа, да би затим тај новац распоредили својим запосленима.

Грађани ће по 100 евра добити директно на своје банковне рачуне, а на питање како ће доћи до бројева рачуна свих пунолетних грађана, министар Синиша Мали је јуче рекао да ће се то вероватно радити преко пореских пријава и/или послодаваца.

Ко има право на кредите за ликвидност и обртна средства?

Још увек није прецизно дефинисано ко ће све моћи да аплицира за повољне кредите за ликвидност и обртна средства, али се на основу представљене презентације закључује да ће се ова мера односити на предузетнике, микро, мала и средња правна лица, пољопривредна газдинства и задруге, који обављаљу производно-услужне делатности.

Незванично, велике компаније неће добити ову могућност, као ни фирме које се баве одређеним делатностима, попут игара на срећу, трговином, прометом нафтом и нафтним дериватима и слично.

Како је данас најавио државни секретар у Министарству привреде Драган Стевановић, на првој следећој седници владе биће усвојен програм по којем ће се средства за ликвидност стављати на располагање привреди преко Фонда за развој. Он такође очекује да ће се у врло кратком временском периоду дефинисати гарантна шема, коју Министарство финансија разрађује са пословним банкама и НБС.

Који су услови и ко ће одобравати ове позајмице?

Фонд за развој ће на располагању имати 200 милиона евра за повољне наменске кредите, а трајање овог програма везивало би се за период до краја 2020. године.

Према незваничним најавама, рок отплате ових кредита био би 36 месеци, укључујући грејс период до 12 месеци, при чему би били прописани и максимални износи појединачних кредита: за предузетнике и микро правна лица – до 5 милиона динара; за мала правна лица – до 25 милиона динара, за средња правна лица – до 50 милиона динара. Камата би требало да износи један одсто.

Такође, држава намерава да пружи подршку комерцијалним банкама тако што ће учестовати у ризику отплате кредита које ће банке одобравати и исплаћивати одређеним субјектима. Реч је о својеврсном гарантном фонду.

Очекује се да би увођењем ове мере комерцијалне банке имале донекле флексибилнији приступ приликом одобравања кредита, а укупан износ кредита биће 2 милијарде евра, за кредите одобрене до краја 2020. године. Рок отплате овх кредита био би 36 месеци, укључујући грејс период до 12 месеци, при чему би био прописан и максимални лимит појединачних кредита: 25 одсто прихода конкретног клијента из 2019. године, а највише до 3 милиона евра.

Банке ће у наредних седам до десет дана разрадити и дефинисати како ће одобравати новац, а један услов је и да су у периоду пре пандемије фирме редовно измиривале обавезе према држави, банкама и пословним партнерима.

Да ли морам сада да платим порезе и који рокови за плаћање су померени? Које су главне пореске олакшице за привреду?

Први сет економских мера претпоставља у највећем делу одлагање плаћања доспелих пореских обавеза, уз каснију отплату на рате, најраније од почетка 2021. године. Реч је о одлагању плаћања пореза и доприноса за најмање три месеса, одлагању плаћања аконтације пореза на добит за други квартал ове године и ослобађање плаћања пореза на добит за донације. Укупна вредност ових мера је 160 милијарди динара.

- Не морате сада да плаћате порезе и доприносе, држава ће да плати - рекао је министар Синиша Мали.

Одлагање плаћања пореза на зараде и доприносе за приватни сектор током трајања ванредног стања има за циљ повећање ликвидности, а ова мера се такође односи на одлагање плаћања пореза на приход од самосталних делатности свих предузетника.

Сви послодавци који се определе да користе ову меру могу да користе одлагање плаћања трошкова пореза и доприноса на зараде до почетка 2021. године, а након тога се оставља могућност даљег одлагања плаћања ових трошкова најдуже до 24 месеца без обавезе плаћања камате, на захтев пореског обвезника.

Ослобађање давалаца донација од обавезе плаћања ПДВ-а значи да ће донатори који своје производе, односно производе чијим прометом се баве, донирају установама које су непосредно укључене у активности које имају за циљ спречавање ширења и лечење грађана од болести Ковид-19, бити ослобођени ПДВ-а.