ПРАВИЛИ СМО СЕ ЕНГЛЕЗИ У БЕОГРАДУ: Трговци су нас оборили с ногу због ЈЕДНОГ ГЕСТА
Познато је да таксисти странцима вожњу од 600 динара наплате и до 5 пута више. Запитали смо се да ли трговци на централним београдским улицама раде то исто. С том идејом, послали смо два новинара на главну градску улицу - да један на српском, а други на енглеском, у свега сат времена, питају за цене истих производа.
Прва станица био нам је штанд са сувенирима, богатим српским обележјима, која прво привуку туристе у Кнез Михајловој. Прва "мета" нам је била мајица са ликом Николе Тесле.
- Све су по хиљаду динара, одговорио нам је продавац.
Пола сата касније, на истом штанду био је и наш новинар који је по задатку био странац. Када је на енглеском питао за исту мајицу, добио је исти одговор.
- Ит ис оне thousand. ( Кошта хиљаду.)
Очекивајући да ће нас барем половина продаваца преварити, остали смо изненађени, али и задовољни, што још увек има поштених трговаца.
На другом штанду распитивали смо се за друге, ситније сувенире. И кад би упитали на српском, и на енглеском, сви су нам одговарали исто.
- How much фор this? (Колико кошта ово?), питали смо показујући на магнет за фрижидер, иако смо видели цену од 200 динара.
- 2 еурос!
Дакле, коректно, опраштамо мало другачији курс од оног званичног.
Радница на трафици није знала енглески, али се све време трудила да нам гестикулацијом покаже да вода и кока кола коштају 120 динара.
Исто смо прошли и у фаст фуду. Наплатили су нам баш колико треба, трудећи се све време да објасне шта имају и шта је добро.
Трговци Београда, данас сте положили тест или смо само ми имали среће да избегнемо 'преваранте'.