ДОМАЋА АНАЛИЗА: Да ли је договор са ЕУ наставак робовања или решење кризе?
Договор Грчке са кредиторима тренутно иде у прилог свима, оцена је домаћих аналитичара, који међутим истичу и да је на дужи рок ово само "куповина времена", јер ће, без опције реструктурирања јавног дуга, "дужничко ропство" Грчке на дужи рок да се повећава.
Економисти тврде да је договор Атине са кредиторима био неопходан, пре свега због могућег преливања грчке кризе на друге земље, те утицаја на тржишта капитала, инвестиције и слабљења евра у односу на долар. Да је договор "куповина времена" оценио је за Танјуг професор Београдске банкарске академије Зоран Грубишић.
"Решење је нађено на линији на којој су инсистирали повериоци уз још ригорозније обавезе Грчке које сада прати и надгледа ММФ. Грчка ће заузврат добити 86 милијарди евра у трогодишњем пакету који ће јој покривати обавезе, али ће њено дужничко ропство да расте", рекао је Грубишић. Ригорозне мере штедње у јавном сектору, као и у претходном периоду, објашњава он, обориће БДП Грчке, а то је оно што се и раније дешавало.
"Грци су због тих мера штедње већ изгубили у протеклом периоду 25 одсто свог БДП-а, док је дуг у апсолутном износу скочио, како је то приметио и Јанис Варуфакис, бивши министар финансија. Износ дуга ће још више скочити у наредном периоду, али ово је стратегија куповине времена, каква је вођена и до сада", сматра Грубишић.
Истина, он каже да захваљујући овим мерама тренутна ликвидност неће бити угрожена, али дугорочно, међутим, то се не чини одрживим, а као једино дугорочно решење види се делимично реструктурирање дуга, што се сада не помиње.
Слично ствари види и професор Економског факултета Никола Фабрис који каже да је договор очигледно ишао у прилог свима, али и он изражава зебњу шта ће бити у будућности.
"Може се закључити да ће садашњи пакет мера сачувати стабилност банкарског система Грчке. Међутим, питање је да ли ће та средства омогућити Грчкој уредно сервисирање дугова у наредном периоду или ће бити поново потребан неки нови пакет помоћи", рекао је Фабрис за Танјуг.
Он подсећа да је Грчка prethodnih недеља прошла кроз економски колапс, али је то задесило и ЕУ, будући да је грчка криза утицала и на тржишта капитала, на стране инвестиције у Еврозону, као и на кретање курса евра у односу на долар.
Ако Грчка банкротира - довешће се у питање одрживост дуга других земаља
"Није ни било дилеме да ли ће Грчка постићи договор с кредиторима, јер би се у супротном рецесија продубила, како у Грчкој тако и у зони евра. Ако би Грчка банкротирала, врло је вероватно да би и задуживање за остале угрожене земље Еврозоне попут Италије, Шпаније, Португала, било прескупо и довело у питање одрживост њиховог дуга", рекао је Фабрис, закључујући да су уступци били потребни са обе стране, али да је више уступака ипак учинила Грчка.
Бивши гувернер Народне банке Дејан Шошкић изјавио је да би договор, пре свега, требало да створи предуслове да се грчке банке врате у нормално пословање, како се негативни ефекти не би прелили на привреду, што би брзо довело и до озбиљнијих губитака у БДП и у пореским приходима земље.
"Договор би требало да стабилизије ситуацију, а пре свега да покрене могућност да Европска централна банка обезбеђује кредите за ликвидност грчким банкама. Тако ће се створити предуслови да се грчке банке врате у пословање, што је важно да се негативни ефекти не би прелили на привреду", рекао је Шошкић у изјави Танјугу.
У супротно, каже Шошкић, то би, због пролонгирања ситуације, брзо почело да изазива озбиљније губитке и у БДП и у пореским приходима земље, а са новим пакетом мера, како додаје, Грчка поново креира предуслове да се кроз нормализацију пословања банака и обнављање поверења у финансијски систем, успоставе позитивни привредни трендови које је та земља имала прошле године.
"Овако, Грчка ће потенцијално доћи у већ дуго жељену позицију раста привредне активности и запослености у земљи", поручио је Шошкић, уз оцену да је то важно за Грчку, али и за регион, како би се стабилизовале привредне и финансијске прилике.
"То је важно и за кредиторе, који ће тек са привредним опоравком Грчке заиста доћи у прилику да лакше наплаћују своја потраживања од те земље", рекао је Шошкић. Он је објаснио да, сваки пут кад кредитори одобре позајмицу, Грчка добрим делом враћа дуг приватним повериоцима, и долази до промена у структури власништва грчког дуга.
Декан Факултета за економију, финансије, и администрацију (ФЕФА) Ана Трбовић тумачи договор Грчке и ЕУ као поруку да је поверење у грчку владу окрњено због чега, како каже, нови предлог ЕУ предвиђа уношење института који јачају (обезбеђују) поверење и осигуравају да ће грчка влада урадити оно што је обећала.
"Предвиђа се, према објављеним деловима договора, поред мера о опорезивању и пензијских реформи, не само додатни надзор грчких финансија од стране ММФ-а, него и претходна провера свих реформских закона која ће Грчка усвајати", наводи Трбовић.
Она је оценила да захтеви кредитора имају смисла, али и да је сада питање како ће се прихватити у Грчкој, будући да је владајућа партија левичарска и да су направили предизборну кампању залагања за мање уплитање ЕУ у грчку политику.