ДРМА СЕ ЕВРОЗОНА: Прошла су времена када смо морали да спасавамо Грчку
БРИСЕЛ - У Европској унији је настала узбуна због процене да би стабилност зоне евра поново могла бити уздрмана ако се после ванредних грчких избора 25. јануара власти приближи левичарска странка Сириза која се супротставља ЕУ политици оштрог "стезања каиша".
Ова све популарнија грчка странка сматра да се оштра штедња спроводи на рачун становништва да би тешком кризом погођена Грчка могла да и даље добија финансијски "појас за спасавање" ЕУ и Међународног монетарног фонда.
Европска комисија и утицајни немачки званичници су упозорили да Грчка, која је почела да показује прве знаке изласка из дубоке кризе, неће моћи да и даље добија десетине милијарди евра помоћи ако не настави штедњу и структурне реформе, а ММФ је све преговоре о новој транши подршке одлаже за после избора. Сириза одбацује неолиберални модел владавине тржишта и капитала и у први план ставља привредни раст и запошљавање, уз коришћење јавних инвестиција, а супротставља се програму даљег осиромашења становништва и кресања буџетског дефицита.
Ова грчка странка левице која на изборима може добити близу 30 одсто гласова, каже да је вишегодишњи програм ЕУ и ММФ-а разорио грчку привреду и многе становнике гурнуо у беду, као да је био рат. И зато тражи да се Грчкој отпишу две трећине од 150 милијарди дугова, који представљају 175 одсто БДП-а, а остатак репрограмира. Сириза сматра да би и за Грчку и друге кризом погођене чланице ЕУ сад требало покренути "европски Њу дил" уз велике јавне радове.
Професор европске политике на Универзитету у Атини Панајотиц Јоакимидис упозорава да Ципрас предлаже социјални програм од 13,5 милијарди евра, а државне благајне су празне док је истовремено јако тешко замислити да би француски или немачки грађани пристали да плате отписивање већине грчких дугова, чији су повериоци њихове државе и европске институције.
Али, левичарске и снаге и странке у земљама ЕУ се надају да би успон Сиризе у Грчкој могао донети дах "демократске револуције ", ослоњене и на хтења народа.
Врло тврдој политици кресања буџетских дефицита и дугова се опиру и виде је као превише наглу и неке врло моћне чланице ЕУ, које уопште нису у ситуацији да траже финансијски појас за спасавање као што су Француска и Италија. Реч је о политици коју пре свега заступа Немачка јер је уверена да се само трошењем оног што се заради и структурним реформама може достићи економска конкурентност и здрава привреда.
ММФ је саопштио да обуставља преговоре с Атином о новој транши помоћи без које грчка влада не може платити доспеле дугове и дошла би на руб државног банкрота.
Ципрас је ублажио првобитне оштре ставове, више не тражи излазак Грчке из евра и напуштање чланства у НАТО-у, ступио је у контакт с међународним инвеститорима и финансијским средиштима у Лондону и Франкфурту да би развејао "велике лажи у предизборној кампањи".
Европска комисија и утицајни немачки министар финансија Волгфганг Шојбле су упозорили да би јако тешко било да се и даље помаже Грчкој ако би нова влада после избора зауставила структурне реформе и штедњу, нагласивши да Атина мора поштовати потписане споразуме.
Михаел Фукс, високи функционер у странци ЦДУ немачке канцеларке Ангеле Меркел је нагласио да су "просла времена када смо морали да спасавамо Грчку, више нема могућности за политичке уцене".
"То је горе од комунизма, потпуни хаос", упозорава Јерг Спонер аналитичар Капитал групе, једног од највећих пензионих фондова на свету, осврћући се на програм Сиризе о отварању триста хиљада нових радних места, повећању минималне плате, великим социјалним давањима, снижавању ПДВ-а за струју и уље за грејање, а све то махом парама из буџета.
Кришна Мемани, шеф одељења за инвестиције Опенхајмер фондова, сматра да би Грчка могла начети догму стезања каиша, која је у Европи контрапродуктивна , док коментатор Фајненшел тајмса Барбер све ставља у много далекосежнији контекст и наглашава да "власт у савременом свету више почива на бизнису и финансијским интересима него на изабраним политичарима".
Француски економиста Пикети сматра да је зато нужна нека врста "демократског преокрета, јер напетост у Европи већ ове године може гурнути земље ЕУ у једну од три ситуације: нову забрињавајућу финансијску кризу, опасно јачање крајње деснице или политичко продрмавање с левице, а то су грчка Сириза, шпанска странка Подемос, Италијанска демократска странка и оно што је остало од француских социјалиста ".
Погледајте и: