DRMA SE EVROZONA: Prošla su vremena kada smo morali da spasavamo Grčku
BRISEL - U Evropskoj uniji je nastala uzbuna zbog procene da bi stabilnost zone evra ponovo mogla biti uzdrmana ako se posle vanrednih grčkih izbora 25. januara vlasti približi levičarska stranka Siriza koja se suprotstavlja EU politici oštrog "stezanja kaiša".
Ova sve popularnija grčka stranka smatra da se oštra štednja sprovodi na račun stanovništva da bi teškom krizom pogođena Grčka mogla da i dalje dobija finansijski "pojas za spasavanje" EU i Međunarodnog monetarnog fonda.
Evropska komisija i uticajni nemački zvaničnici su upozorili da Grčka, koja je počela da pokazuje prve znake izlaska iz duboke krize, neće moći da i dalje dobija desetine milijardi evra pomoći ako ne nastavi štednju i strukturne reforme, a MMF je sve pregovore o novoj tranši podrške odlaže za posle izbora. Siriza odbacuje neoliberalni model vladavine tržišta i kapitala i u prvi plan stavlja privredni rast i zapošljavanje, uz korišćenje javnih investicija, a suprotstavlja se programu daljeg osiromašenja stanovništva i kresanja budžetskog deficita.
Ova grčka stranka levice koja na izborima može dobiti blizu 30 odsto glasova, kaže da je višegodišnji program EU i MMF-a razorio grčku privredu i mnoge stanovnike gurnuo u bedu, kao da je bio rat. I zato traži da se Grčkoj otpišu dve trećine od 150 milijardi dugova, koji predstavljaju 175 odsto BDP-a, a ostatak reprogramira. Siriza smatra da bi i za Grčku i druge krizom pogođene članice EU sad trebalo pokrenuti "evropski Nju dil" uz velike javne radove.
Profesor evropske politike na Univerzitetu u Atini Panajotic Joakimidis upozorava da Cipras predlaže socijalni program od 13,5 milijardi evra, a državne blagajne su prazne dok je istovremeno jako teško zamisliti da bi francuski ili nemački građani pristali da plate otpisivanje većine grčkih dugova, čiji su poverioci njihove države i evropske institucije.
Ali, levičarske i snage i stranke u zemljama EU se nadaju da bi uspon Sirize u Grčkoj mogao doneti dah "demokratske revolucije ", oslonjene i na htenja naroda.
Vrlo tvrdoj politici kresanja budžetskih deficita i dugova se opiru i vide je kao previše naglu i neke vrlo moćne članice EU, koje uopšte nisu u situaciji da traže finansijski pojas za spasavanje kao što su Francuska i Italija. Reč je o politici koju pre svega zastupa Nemačka jer je uverena da se samo trošenjem onog što se zaradi i strukturnim reformama može dostići ekonomska konkurentnost i zdrava privreda.
MMF je saopštio da obustavlja pregovore s Atinom o novoj tranši pomoći bez koje grčka vlada ne može platiti dospele dugove i došla bi na rub državnog bankrota.
Cipras je ublažio prvobitne oštre stavove, više ne traži izlazak Grčke iz evra i napuštanje članstva u NATO-u, stupio je u kontakt s međunarodnim investitorima i finansijskim središtima u Londonu i Frankfurtu da bi razvejao "velike laži u predizbornoj kampanji".
Evropska komisija i uticajni nemački ministar finansija Volgfgang Šojble su upozorili da bi jako teško bilo da se i dalje pomaže Grčkoj ako bi nova vlada posle izbora zaustavila strukturne reforme i štednju, naglasivši da Atina mora poštovati potpisane sporazume.
Mihael Fuks, visoki funkcioner u stranci CDU nemačke kancelarke Angele Merkel je naglasio da su "prosla vremena kada smo morali da spasavamo Grčku, više nema mogućnosti za političke ucene".
"To je gore od komunizma, potpuni haos", upozorava Jerg Sponer analitičar Kapital grupe, jednog od najvećih penzionih fondova na svetu, osvrćući se na program Sirize o otvaranju trista hiljada novih radnih mesta, povećanju minimalne plate, velikim socijalnim davanjima, snižavanju PDV-a za struju i ulje za grejanje, a sve to mahom parama iz budžeta.
Krišna Memani, šef odeljenja za investicije Openhajmer fondova, smatra da bi Grčka mogla načeti dogmu stezanja kaiša, koja je u Evropi kontraproduktivna , dok komentator Fajnenšel tajmsa Barber sve stavlja u mnogo dalekosežniji kontekst i naglašava da "vlast u savremenom svetu više počiva na biznisu i finansijskim interesima nego na izabranim političarima".
Francuski ekonomista Piketi smatra da je zato nužna neka vrsta "demokratskog preokreta, jer napetost u Evropi već ove godine može gurnuti zemlje EU u jednu od tri situacije: novu zabrinjavajuću finansijsku krizu, opasno jačanje krajnje desnice ili političko prodrmavanje s levice, a to su grčka Siriza, španska stranka Podemos, Italijanska demokratska stranka i ono što je ostalo od francuskih socijalista ".
Pogledajte i: