Подешавања Сачуване вести Претрага Navigacija
Подешавања сајта
Одабери писмо
Одабери град
  • Београд
  • Дечани
  • Јагодина
  • Крагујевац
  • Крушевац
  • Ниш
  • Нови Сад
  • Ораховац
  • Панчево
  • Пирот
  • Приштина
  • Призрен
  • Сомбор
  • Суботица
  • Штрпце
  • Ужице
  • Врање
  • Вршац
  • Зрењанин
  • Звечан

ГРЧКА ПРЕД АМБИСОМ: "Биће ово највећи државни банкрот у светској историји"

30.06.2015. 14:35
Grčka kriza
Грчка криза / Извор: Профимедиа

Грчка је пре три године техничким банкротом већ надмашила Аргентину, а сада јој се спрема највећи државни банкрот у светској историји, упозоравају стручњаци.

Ако Грчка данас не исплати 1,6 милијарди евра ММФ-у, то би могло да је одведе до укупног дуга од 323 милијарде евра, што би представљало највећи банкрот једне државе икада.

Када је званична Атина 2012. прогласила технички банкрот, помогли су јој партнери из еврозоне, али то се овога пута вероватно неће десити, оцењују британски стручњаци, а преноси "Јутарњи лист".

Шансе да Грчка до поноћи исплати рату дуга Међународном монетарном фонду готово је равна нули, што значи да би та држава врло брзо могла да се суочи са стечајем.

То се, међутим, не би догодило већ сутра, будући да обично прође месец дана пре него што ММФ прогласи званични банкрот државе која није успела да исплати доспеле обавезе.

Држава не може да банкротира у буквалном смислу те речи, као што је случај са компанијом, али може да прогласи платну неспособност, односно немогућност да подмирује своје финансијске обавезе.

Grčka kriza
Грчка криза / Извор: Профимедиа

То значи да та држава више не може да добија нове кредите на финансијским тржиштима, нити да отплаћује кредите и камате који доспевају на наплату.

Када су крајем прошлог века многе јужноамеричке земље запале у финансијске проблеме, помоћ су им пружили ММФ и америчке банке, и то путем финансијских пакета. Ипак, Грчка је већ искористила ту могућност.

Од половине 19. века до данас, платну неспособност је прогласило око 200 држава, што је, између осталог, утицало на снижавање животног стандарда, слабљење валуте и пораст незапослености.

У готово свим тим случајевима, долазећи банкрот могао је да се наслути на основу високог удела јавног дуга у бруто домаћем производу (БДП) и слабе прогнозе средњерочног привредног раста.

Удео јавног дуга Грчке у БДП-у износи око 160 посто, док би према критеријумима из Мастрихта требало да износи 60 одсто.